“Народни посланик” на 22. Театар фесту “Петар Кочић”

Данко Кузмановић
“Народни посланик” на 22. Театар фесту “Петар Кочић”

Бањалука - Ако позоришна публика на Балкану врло добро познаје неку комедију, то је вјероватно “Народни посланик”. Одиграна је небројено пута, неке поставке ове представе су постале дио позоришних легенди, а ту су и бројне екранизације.

“Народни посланик” је комедија српског књижевника Бранислава Нушића, премијерно изведена у Београду 1896. године, да би је 2018. године на другачији начин представио Ален Муратовић.

Представа “Народни посланик”, слојевита прича о менталитету овдашњег народа, реализована у продукцији Босанског културног центра и “Оџџген продуцтион”, одиграна је на великој сцени Народног позоришта Републике Српске, треће такмичарске вечери 22. Театар феста “Петар Кочић”. Сала, иако не пуна до посљедњег мјеста, одјекивала је смијехом и снажним аплаузима.

Представу су, поред феноменалне глумачке поставе, занимљивом учинили домаћи сленг и одлична музичка позадина. Музику, која је раздвајала чинове и закључила представу, радили су Сањин Латифић, вођа сарајевског бенда “Валидна  легитимација”, и  Самир Ходовић, вођа такође сарајевског бенда “Велахавле”.

Већина шала и импровизација које насмијавају публику настале су захваљујући блискости глумачке екипе у приватном животу. Једна од тих шала је и идеја да у представи на комичан начин буде “отпјевана” химна БиХ, што је вјероватно најдиректнија алузија на стварни парламентарни живот у Кантону Сарајево. 

Глумац Ермин Сијамија се, осим глумачког, прихватио и продуцентског посла.

- Све је кренуло из жеље да буде урађено нешто мимо институција. Пошто је била изборна година, мени је пало на памет да бисмо могли да адаптирамо Нушићевог “Народног посланика”, који је увијек актуелан. Интересантно, када смо ушли у сам процес и када смо почели да рекламирамо представу стално смо понављали да немамо намјеру да критикујемо ниједну конкретну странку, нити политичара, али сви су се интересовали шта се то ради. Будући да сам ја био најистуренији у свему томе, мени су из свих странака, онако са стране, слали људе да испитају о чему се ради - казао је Сијамија.

Да би се аутори представе одмакли од конкретизације, односно одређивања тачне средине у којој се комедија одвија, Нушићеве ликове су именовали према ликовима из “Дизнијевих” цртаних филмова, а продавница Јеврема Прокића представљена је као гранап који носи име “Дизниленд”. 

Поред Ермина Сијамије, у комаду су глумили Амра Капиџић, Изудин Бајровић, Сеад Пандур, Маја Салкић, Џенита Имамовић, Ведран Ђекић, Алдин Омеровић и Надина Мичић.

Да ли је изазов уклопити Нушића у данашњи миље казала је Амра Капиџић.

- Јесте. Некако желите да останете досљедни комаду, значи да не одете превише од комада, а опет га треба прилагодити  данашњем времену, без обзира на то колико он функционише, како волим да кажем, откако је свијета и вијека и функционисаће, на нашу жалост, а на умјетничку радост јер Нушић увијек описује те неке ситне људске страсти. Зато кад кажем  “нажалост”, мислим на људски род. Мислим да је Ален урадио сјајну адаптацију, сви ликови носе имена ликова из цртаних филмова, нигдје се не спомиње ниједна партија јасно, гласно и конкретно јер су то, у суштини, све партије. У сваком случају, Ален Муратовић није превише “побјегао” од Нушића, остао је у неким задатим оквирима, а опет га је прилагодио данашњим људима - рекла је Капиџићева.

Истог дана, у пратећем програму фестивала промовисана је књига “Огледи” Емира Соколовића.

Монодрама

У пратећем програму фестивала, на трећем Фестивалу монодраме младог глумца одиграна је монодрама “Робијаш” у извођењу Адема Смаилхоџића.

- “Робијаш” је веома потентан приказ човјека који је жигосан и остављен на ивици друштвене маргине. Иако је “одлежао” гнусан злочин почињен из страсти, безимени робијаш жели реинтеграцију у друштво, он вапи за амнестијом. Али, народ никада не заборавља нити прашта те он постаје  огорчени мрзитељ друштва, архетип Шекспировог Тимона Атењанина “мрзитеља човјека”. Робијаш на тај начин постаје љуском  пријашњег  себе -  некада  полетан  младић пун живота и љубави сада се окружује шљивовицом и сазом, те постаје заточеником потпуно другачијега затвора од оног у којем је робијао раније - навео је у рецензији Ален Авдић.

Данас на програму

17.30 - промоција часописа за позоришну умјетност “Сцена”, у издању Стеријиног позорја из Новог Сада

 

18.30 - Монодрама “Пометње питомца Терлеса” у извођењу Марка Тодоровића (сцена “Петар Кочић”)

 

20.00 - “У чије име”, Народно позориште Ниш, велика сцена

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана