„Наличје”, друга такмичарска представа Театар феста: Лице времена у којем новац постаје Бог

БАЊАЛУКА – У оквиру друге такмичарске вечери Театар феста “Петар Кочић” изведена је представа “Наличје”, ауторски пројекат редитеља Бориса Лијешевића у продукцији Црногорског народног позоришта изведена, која је побрала громогласан аплауз публике.

“Наличје”, за чији је текст Лијешевић добио овогодишњу Стеријину награду јесте основа за представу о времену које данас живимо и о неким архетипским и помало уопштеним обрасцима друштва које постоји у времену транзиције, закључили су учесници синоћњег округлог стола, пише Banjaluka.net.

Наличје је прича о времену чији је Бог постао новац, а молитва – стицање. О времену које не бира средства. О исцрпљивању дужника до посљедњег цента. О човјеку који више не види човјека. О човјеку који заборавља на постојање. Прича о времену које је изгубило лице и које више не разликује лице од наличја.

Aутор и редитељ Борис Лијешевић повукао је паралелу са представом “Очеви су градили”.

- Та је представа рађена у моменту кад се Црна Гора отворила према свијету и кад су се страни инвеститори и богаташи који су пожељели да имају виле поред мора заинтересовали за Црну Гору. Почео је огроман новац да се слива у земљу и на рачуне неких породица које у једном моменту нису знале шта ће с тим. То је био моменат кад ми се учинило да се, под утицајем огромног капитала који је улазио у земљу, почиње да мијења нешто у менталитету. То ми је изгледало као код Чехова, када се мијења стари начин живота, долазе Лопахини, сијеку вишњике и граде љетниковце – истакао је он.

Тај моменат му је, каже био веома значајан и пожелио је да га ухвати.

- Та представа је била луцкаста, духовита, са много сонгова и комичних сцена. Као што каже Дали: „Сликамо стварност најстрашнијим бојама“. Ми смо ту представу сликали веселим бојама. Дванаест година касније, питао сам гдје су сада ти људи о којима смо причали и гдје је сада та земља која се тада отворила и мој доживљај био је да су ти људи и та земља у неким канџама, канџама кокаинских ланаца, нарко-босова, богаташа, капитала, а да испод тога живе неки људи који стењу и који умиру у тим канџама и под тим теретом. Дијелио сам то осјећање с глумцима и из њега смо кренули да радимо представу која није насликана веселим бојама. Мислим да је данас вријеме много суровије, страшније, да људски живот не вриједи ништа. Колико год ми мислили да смо слободни, кроз ову представу видимо да не знамо шта је иза свега – каже он.

Селекторка фестивала Театар феста “Петар Кочић” глумица Наташа Иванчевић навела је да се представа бави изузетно важном темом која, наизглед, говори о локалном проблему, “а заправо јако добро препознајемо идентичне ситуације у нашем друштву и оно што чувамо испод површине”.

Александар Радуловић, који тумачи лик Директора луке, је на питање о својој улози рекао да су то болесни људи, људи у болесном друштву-

-То су људи који ме јако плаше. Волио бих да се у животу дешавају потпуно супротне ствари од онога што ми морамо да третирамо. Волио бих да се грлимо, љубимо, да плачемо од среће и туге по цијели дан. Постали смо превише пластични и све што је људски и морално постало је демоде и срамота. Постало је страшно симпатично да смо луди, ненормални и неморални – нагласио је он.

Треће такмичарске вечери Театар феста “Петар Кочић” публика има прилику да погледа представу “Дрвене птице” у копродукцији ХНК Вараждин и ХНК Загреб, према драмском тексту Лидије Дедуш у режији Ивана Плазибата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.