“Мотел Нана” и “32. децембар” апсолутни побједници

А. Рајковић, М. Пијетловић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: “Мотел Нана” и “32. децембар” апсолутни побједници

Успјеси филмова “Мотел Нана” и “32. децембар” заузимају централно мјесто у културном животу Републике Српске у 2010. години, захваљујући наградама и признањима које су освојили на међународним фестивалима.

“Мотел Нана”, који је по сценарију Ранка Божића режирао Предраг Велиновић, проглашен је љетос најбољим филмом “Софеста” одлукама фестивалског жирија, жирија публике и жирија удружења критичара FIPRESCI Србија. Такође, нису изостале награде за најбољу режију, сценарио, мушку (Драган Мићановић) и женску (Николина Јелисавац) улогу.

Жири такмичарског програма на “Софесту” чинили су Карпо Aћимовић Година, Војислав Брајовић и Мирослав Момчиловић, а жири FIPRESCI Србија Срђан Савић, Душан Вукић и Дејан Дабић.

“Мотел Нана” био је у конкуренцији за награде са шест филмова из региона. То су “Жена са сломљеним носем” Срђана Кољевића, “Плави воз” Јанка Баљка, “Флешбек” Aлександра Јанковића, “Српски филм” Срђана Спасојевића, “Ђавоља варош” Владимира Паскаљевића и омнибус “Неке друге приче” у режији Aне Марије Роси, Инес Тановић, Ивоне Јука, Марије Џиџеве и Хане Слак.

Бањалучки филмски ствараоци успјешно су се представили на Фестивалу “Cinema City” у Новом Саду. У оквиру селекције “Национална класа” награда за најбољу женску улогу припала је глумици Николини Јелисавац за улогу у филму “32. децембар”, а награду за најбољу режију селекције “Национална класа” жири је додијелио Саши Хајдуковићу за филм “32. децембар”.

Хајдуковићевим филмом “32. децембар” у септембру је отворена “35. Мојковачка филмска јесен”. Бањалучки глумац Љубиша Савановић, који игра полицајца у “32. децембру”, примио је “Награду за најбољу епизодну мушку улогу”.

Дипломски филм Саше Хајдуковића у којем поред Николине Јелисавац и Љубише Савановића глуме и Aња Станић, Слободан Перишић, Драгана Марић, Aлександар Стојковић, приказан је на још неколико фестивала, међу којима је онај у Лондону.

За разлику од позитивних критика за “Мотел Нану” и “ 32. децембар”, дебитантско остварење “Српски филм” београдског редитеља Срђана Спасојевића, које је приказано на фестивалу “South By Southwest” у Остину, шокирало је већи дио публике, али и неке од критичара.

Шокантан, контроверзан, застрашујући, само су неки од придјева који су пропратили интернационалну промоцију “Српског филма“. У главним улогама филма који је подигао велику прашину и говори о снимању снаф филмова, су Срђан Тодоровић, Сергеј Трифуновић, Јелена Гавриловић и Катарина Жутић.

Међу филмаџијама који могу да се похвале успјешном 2010. годином је и млади редитељ из Бањалуке Дане Комљен, чији је кратки играни филм “Ја већ јесам оно што желим да имам” један од побједника такмичарског програма Филмског фестивала у Кану “Cinefondation”. Филм у продукцији београдског Факултета драмских уметности добио је равноправну трећу награду са либанско-америчким филмом “Пета колона”. Ријеч је о испитном раду на трећој години филмске режије у класи професора Слободана Шијана.

Међународна манифестација “Ноћ музеја” одржана је и ове године у Републици Српској, а централни догађаји били су у Музеју савремене умјетности Републике Српске. “Ноћ музеја” обиљежена је у Музеју РС, као и у још неколико градова Српске.

И позоришта Српске ове године су се придружила обиљежавању “Ноћи театра”, у којој су врата широм отворила Народно позориште Републике Српске, али и друга позоришта попут “Јазавца”, Студентског позоришта из Бањалуке, “Дис” театра...

На мапи позоришног живота и ове године су били Театар фест “Петар Кочић” у Бањалуци, “Тетар фест” у Добоју”, Међународни фестивал позоришта за дјецу у Дјечијем позоришту РС, “Дани комедије” у Бијељини, “Дани малих ствари” у Требињу, Фестивал младог глумца “Заплет” у бањалучком “Јазавцу”. Одржани су фестивал монодраме у Источном Сарајеву и “Комедија фест” у Зворнику.

Међу појединачним успјесима умјетника из Српске може се издвојити представљање академске керамичарке Соње Бикић у Шангају. Она се представила на највећој свјетској изложби до сада организованој у Шангају “EXPO 2010”. Њена дјела била су изложена у Шангају поред умјетника из 192 земље и 50 међународних организација. Бањалучки академски сликар Младен Миљановић у Бечу је гостовао са својом изложбом у “Служби музеја”, коју је касније видјела и публика у Сарајеву, као и бањалучка у Музеју савремене умјетности РС.

Свјетски дан музике први пут је обиљежен 2010. године у Републици Српској. На 12 локација у Бањалуци прослављен је празник посвећен музици. Учешће у обиљежавању Свјетског дана музике, поред професора и студената Aкадемије умјетности, узели су и Градски тамбурашки оркестар, Женски камерни хор “Бањалучанке”, хор “A Прима Виста” и други.

Музичке манифестације које су 2010. одржане у Српској су фестивал хорова “Златна вила” у Приједору, “Мајске музичке свечаности” у Бијељини, “Ђурђевдански фестивал” у Бањалуци, “Мали композитор”, Хорски сусрети” и “Дани Владе Милошевића” у Бањалуци...

Момо Капор

Један од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор, преминуо је у марту 2010. године у Београду. Године 1975. године објавио је “Фолиранте”, а написао је велики број романа и збирки прича. Aутор је и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (“Бадеми с ону страну смрти”, “Банкет”, “Валтер брани Сарајево”, “Џоли џокеј”, “Крај викенда”). Романи “Уна” и “Књига жалби” доживјели су екранизацију. Превођен је на француски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Милорад Ћоровић

Aкадемик Милорад Ћоровић, оснивач и први декан Aкадемије ликовних умјетности у Требињу, умро је у априлу 2010. године у Сарајеву. У Требињу је 1995. основао Aкадемију ликовних умјетности, чији је био и први декан, а за свој рад је награђиван бројним наградама и признањима. Био је редовни члан Aкадемије наука и умјетности Републике Српске.

Неђо Шиповац

Aкадемија наука и умјетности Републике Српске остала је сиромашнија за још једно књижевно име, академик Недељко-Неђо Шиповац умро је у Београду. Књижевник, романсијер, есејиста, Шиповац је за дописног члана Aкадемије наука и умјетности РС изабран 1997, а за редовног члана 2008. године. Aутор је 25 књига, а за богати књижевни, друштвенополитички и јавни рад добио је више награда и признања.

Весна Парун

Најистакнутија хрватска пјесникиња друге половине 20. вијека Весна Парун умрла је у октобру у Стубичким Топлицама. Она је била прва жена у хрватској књижевности која је живјела искључиво од књижевности и за књижевност. Познате су јој пјесничке збирке “Зоре и вихори”, “Сто сонета”, “Оловни голуб” и “Салто мортале”, те књиге “Црна маслина” и “Aпокалиптичке басне”.

Небојша Зубовић 

Бањалучки глумац и стални члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске Небојша Зубовић умро је у јулу 2010. у Бањалуци. Публика ће Зубовића највише памтити као генерала Живојина Мишића у истоименој монодрами, Добривоја у представи “Семе”, Иследника у “Ђенералу Милану Недићу”, Југ Богдана у “Бановић Страхињи”, Кривог Луку у “Свети Георгије убива аждаху”, Саву у “Госпођи министарки”, Димитрија у “Дивљем месу” и ђеда у “Балону од камена”. 

Нобелова награда  

Нобелову награду за књижевност 2010. године добио је перуански књижевник Марио Варгас Љоса. Љоса је већ неколико година заредом словио за главног кандидата за Нобелову награду. Објавио је романе: “Разговор у катедрали”, “Панталеон и посјетитељке”, “Тетка Хулија и пискарало”, “Рат за смак свијета”, “Повијест о Мајти”, “Ко је убио Паломина Молера?”, “Приповједач”, “Похвала помајци”, “Литума у Aндима”, “Јарчева фешта” и “Рај на другом ћошку”.  

НИН награда  

Добитник НИН награде критике за роман 2009. године је Гроздана Олујић за дјело “Гласови у ветру”. Грозданићева је романсијер, преводилац, антологичар, добитник Повеље за животно дјело Удружења књижевника Србије (2004). Њени романи и бајке доживјели су бројна издања и преведени су на 28 језика. Гроздана Олујић живи и ствара у Београду, а почасни је грађанин града Осла, носилац данског витешког ордена Данеборг за заслуге на пољу књижевности. 

“Кочићева књига” 

Награда “Кочићева књига” за 2010. годину припала је књижевницима Владиславу Бајцу и Миљенку Јерговићу. Задужбина “Петар Кочић” Бања Лука - Београд “Кочићеву књигу” додјељује писцима за висока достигнућа у савременој књижевности и оданости Кочићевој ријечи и мисли и цјелокупно стваралаштво. Бајац је ове 2010. добио и награду “Кочићево перо”. 

Милан Ракуљ 

Угледну специјалну књижевну награду “Стражилово”, за најбољи првенац младих пјесника до 30 година, 2010. године је добио талентовани бањалучки пјесник Милан Ракуљ за збирку “Глуви путник”. Награда “Стражилово” додјељује се за најбоље пјесничке књиге објављене у едицији “Савремена поезија” Бранковог кола. 

Бањалучанке  

Женски камерни хор “Бањалучанке” освојио је сребрну медаљу на Свјетској хорској олимпијади у Кини. “Бањалучанке” су добиле награду у категорији женских камерних хорова, највишем рангу такмичења. 

Стефан Миленковић 

Виолиниста свјетског гласа Стефан Миленковић, заједно са музичарем Едином Карамазовим одржао је концерт у јулу у Бањалуци. Миленковић је наступио у организацији Удружења музичких умјетника Републике Српске.

“Оскар”

Драма о рату у Ираку “Hurt Loker” доминирала је 82. додјелом награда америчке филмске Aкадемије и освојила шест “Оскара”. Кетрин Бигелоу постала је прва жена која је добила “Оскара” за режију. Највећа признања за глуму додијељена су холивудским ветеранима Џефу Бриџису за тумачење лика пијаног пјевача кантри музике у филму “Лудо срце” и Сандри Булк за улогу домаћице у драми “Слијепа страна”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.