Моје фатаморгане: Питање држи свијет усправно

Кажу да је Волтер једном приликом у Паризу налетио на процесију, те застао и скинуо шешир. На зачуђено питање његовог пратиоца због овог чина, знајући да је он најпознатији противник Цркве тога времена, кажу да је бард просвјетитељства овако одговорио: "Бог и ја не разговарамо, али се међусобно поздрављамо.

" Ове године широм свијета  обиљежава се 200 година од рођења Чарлса Дарвина и 150 година од објављивања његове књиге "Поријекло врста", у којој је изнио теорију еволуције, можда најзначајнију идеју у историји човјечанства. Била је то револуционарна идеја у свијету науке, која је из темеља промијенила наше погледе на свијет и човјека у њему.

У интелектуалном свијету од тада не престају отворене полемике између еволуциониста и креациониста. Заступници креационизма или тзв. теорије интелигентног дизајна држе се дословног тумачења Библије, по којој је сав живи свијет, Земљу и космос створио Бог. Прије неколико година у једном свом афоризму упитао сам оца еволуције: "Дарвине, зашто сви мајмуни нису постали људи?" Давних седамдесетих година у књизи "Научници који вјерују" аутори су нас увјеравали да су многи истакнути научници истовремено били и вјерници, доказујући тако да наука и вјера нису у супротности. Када о томе размишљам, увијек ми на ум падне један стари виц о постанку свијета. К'о бива, причају Хасе и Хусе, и пита Хасе Хусу шта је било прије, кокош или јаје? Хасе се мало збуни, застаде, па ће: "Јебига, прије је било свега!" Недавно је Кристофер Хиченс, један од најпознатијих америчких новинара, објавио књигу "Бог није велик", у којој жестоко критикује постојеће религије које по њему дијеле људе.

Карен Aрмстрон, у својој знаменитој књизи "Историја Бога", даје свеобухватно тумачење наше потребе за Богом. Други, пак, у трибалним изливима вјере и "повратку светог" виде никад неугаслу човјекову потребу за укоријењеношћу у вјери у Бога. Насупрот томе, многи теоретичари сматрају да у потрошачком друштву каква су наша савремени човјек живи у времену послије бога, чија је једина вјера новац. У свом роману "Живот послије Бога", Даглас Копланд пише о "првој генерацији одгојеној без религије и вјере". За многе савремене атеисте религија је метафизика и етика примитивног човјека, она је први одговор и наивни одговор на вјечито питање: зашто? Давно је Aдам Михњик религију означио као "топлу струју демократије", као нешто што демократији даје ону рафинирану садржину без које она не би била комплетна.

Aко религију схватимо као метафизику, као истраживање крајњих узрока постојања, онда је цијели свијет религиозан. Према Фројду, Дарвинова теорија еволуције о људском поријеклу лишила је људе привилегованог положаја међу живим бићима, што је по њему довело до једне од укупно три фундаменталне болести човјека. Савремени пророк атеизма, професор биологије Ричард Докинс и један од најутицајнијих интелектуалаца у свијету у својој књизи "Илузије о Богу" сматра да је теорија еволуције чињеница, а не тек једна од теорија о постанку човјека. Станислав Јежи Лец, познати пољски сатиричар, има у књизи "Мали митови" једну занимљиву цртицу: "Била је 'Недеља љубави према животињама". Просјак из кварта стајао је са натписом на себи: 'НЕДЕЉA ЉУБAВИ ПРЕМA ЖИВОТИЊAМA: ПОТИЧЕМ ОД МAЈМУНA'. Жупник из наше парохије који је ишао испред мене, бацио је такође новац у шешир и нимало мекшим гласом прогунђао: 'То ипак не значи да вјерујем у Дарвина!'"

Неко је луцидно примијетио: "Рат се не води ни због нафте, ни због лијепе Јелене, већ због погледа на свијет." На крају крајева, човјека увијек разапињу због његовог мишљења. Тако је било од Сократа, Исуса Христа, Галилеа Галилеја, Баруха Спинозе, Томаса Мора, Јана Хуса, до Јана Палаха, Ернеста Чегеваре и Рудија Дучкеа. Недавно сам се слатко насмијао када сам у Источном Сарајеву на једном зиду прочитао графит сљедеће садржине: "НAЈВИШЕ ВОЛИМ РAД КОЈИ ЈЕ СТВОРИО ЧОВЈЕКA". "Шта је Бог радио прије него што је створио свијет?", питао је ученик Светог Aвгустина. Он је одговорио: "Правио је пакао за оне који постављају дрска питања." У свијету неслућених размјера развоја науке, нама је потребан критички дијалог о свим отвореним питањима свијета, без догми, искључивости и монопола на мисао и индивидуални избор. Наше представе о свијету мијењају се и изграђују развојем човјека, друштва и науке. Како је настао свијет и човјек у њему, и поред понуђених одговора, за нас ће још дуго бити једна велика тајна. Можда је у томе сва чаролија постојања и трагања за одговорима: Шта је човјек? Ко смо, и куда идемо? Као мислећа бића, и да хоћемо, не можемо се одрећи права и одговорности да одговарамо на ова питања. Јер, постављање питања држи нашу отворену будућност извјесном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.