Моје фатаморгане: Кад су кафане имале душе

Ђорђе Латиновић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Моје фатаморгане: Кад су кафане имале душе

Кафане су одувијек биле мјеста друштвеног живота најобухватнијег садржаја. Француски писац Борис Вијан једном приликом је рекао: "Када не би било кафана, не би било ни Жан Пол Сартра", алудирајући на његово често испијање кафа по кафанама и дружења са обичним свијетом.

Тин Ујевић је сматрао да су кафане универзитети, а то је човјек коме треба вјеровати, јер је добар дио свога живота провео по кафанама. Историја кафана и кафанског живота, биљежи да су се у њима одиграли разни друштвени и политички догађаји од историјског значаја. Некада су кафане биле важни литерарни и културни простори. У њима су пјесници писали и рецитовали своје пјесме, музичари би на гитари пратили пјеснике, градски боеми имали своје кафанске сеансе, а глумци изводили кратке умјетничке перформансе. Кафане су нека врста народног парламента, у којима може да се чује глас народа. "Кафанска демократија" омогућује да и обични смртник сретне у њој свога представника у парламенту, лидера странке, покојег министра из владе или начелника општине. По томе кафане су веома демократске установе. За улазак у кафану није потребна посебна улазница, пропусница, чланска карта, писменост, богатство, препорука, племићка титула, нити други знак статусне припадности. Некада су кафане имале необичне називе, који данас дјелују помало нестварно: "Она а не нека друга", "Виолета, кућо стара", "Женски мост", "Код три длаке", "Градоначелник", "Шта је, ту је", "Црни бик", "Трач", "Заплет", "Код прике Aмира", "Митологија", "Панта галама", "Павле Корчагин", "Иду дани", "Шест топола", "Два вола", "Цекер кафана", "Посљедњи грош", "Криви оџак", "Код Жабе", "Блато", "Тип-топ", "Тингл-тангл", "Код поцепаних гаћа", "Три кључа", "Јефтиноћа", "Крај свијета", "Гусарски брод", "Код два тигра", "Псето које лаје", "Крчма код Шмита", "Ливада", "Боемско ћоше", "Код Бузде", "Знак питања", "Два бора", "Два јелена", "Викај туру", "Код црног Ђоке", "Луда кућа", "Игуана", "Ми Ди Ми", "Чабар" итд. Путујући од Бање Луке према Сарајеву, давних осамдесетих година, пролазили бисмо поред кафане необичног назива "Свак зна своје".

Сјећам се, кад сам у раној младости кренуо ходати по кафанама, да је у некој кафани између Босанске Крупе и Бихаћа, на зиду стајао руком исписан текст-упозерење власника кафане: "Ко узаманице разбије двије чаше, биће избачен на двор." У другој кафани наишао сам и на овакав натпис: "Забрањено сједити онако. У једној крчми код Бугојна натпис на зиду подсјећао је заборавне госте: "Aко пијеш да је заборавиш, не заборави да платиш." Они који су онуда пролазили знају да у кафани "Крај свијета" у Aркању код Ковиља на зиду постоји исписана пјесма: "Много пијем, никад трезан, жене волем, увек бесан." и дање, "Овде су пили наши очеви, дедови, прадедови, чукундедови, наврдедови, аскурђели, курђели, куребили и сукурдови." Један мој пријатељ својевремено ми је причао, како је некада давно, седамдесетих година, као ондашњи студент, присуствовао рушењу познате сарајевске кафане "Истра", омиљеног окупљалишта пјесника, боема и новинара, да би се на том мјесту изградила робна кућа "Сарајка". По његовом тврђењу тада је настала оригинална тужбалица за кафаном чији је аутор, барем се тако вјерује, незаборавни Душко Трифуновић: "Истру" руше, у дну моје душе, багрем башто, у сред Сарајева...". "Истру" су срушили и недалеко подигли нову, али то више није било то. Ипак, данашњи кафански живот, некако је сиромашнији него прије, нема пјесника и перформанса, нема стихова и гитара.

Правих старинских кафана данас готово да и нема. Оне постоје још само у урбаној митологији градова и сјећању старих боема. Изгубиле су ону своју посебност, оригиналност и привлачност због чега годинама одлазимо у њих. Они који у њих никада нису ушли, не знају шта су пропустили. Они који су у њима остали више него што је требало, не знају шта би добили да су поступали другачије. Ни једни ни други то никада неће сазнати. Осим, можда, у каквој докторској дисертацији из социологије кафане, која би продубила наше знање о социјалној улози кафана у друштву, у коме се људи све више отуђују једни од других.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.