Моје фатаморгане: Кад је бал нек је Балкан

Географски, Балкан је смјештен између Јадранског и Црног мора, јужно од долина Саве и Дунава. Када сам био у Aустрији, рекли су ми да Балкан почиње мало јужније од центра Беча. За друге, Балкан почиње у Загребу и иде јужно све до Истанбула

Неко је оклеветао Балкан. Неко је толико оклеветао Балкан, да се данашњи Балканац стиди признати да је са Балкана. То лијепо име постало је "метафора зла" и свега лошег на овом свијету. Можда је то учинио Бизмарк, када је рекао да је једна од три константе европске политике међусобно клање балканских народа. Можда су за то криви они што су га још прије 1914. назвали "европско буре барута". Или је то учинио онај њемачки новинар који је почетком двадесетих година прошлог вијека, први у јавни говор увео појам балканизације, дајући му негативно политичко значење.

Таквом виђењу Балкана допринијели су и сами Балканци. Постоји тај Балкан из историјских читанки. Испод тих паучина времена, живи један други Балкан. Балкан пун неутаживе жеље и животне енергије. Тај Други Балкан је врело живота, културни пејзаж, јединство контраста и колаж разлика. Балкан је ознака заједничког идентитета јужно од Европе, ма колико то звучало неодређено. Колико је мени познато, једини декларисани Балканац је Бранимир Yони Штулић. Географски, Балкан је смјештен између Јадранског и Црног мора, јужно од долина Саве и Дунава. Када сам био у Aустрији, рекли су ми да Балкан почиње мало јужније од центра Беча. За друге, Балкан почиње у Загребу и иде јужно све до Истанбула. Многи у Хрватској данас одбијају сваку везу са Балканом. Поријекло имена Балкан је непознато. О томе постоји више недоказаних теорија. Већ та околност ствара око Балкана својеврсну мистификацију. Древни назив Балкана је Хем, по планини на сјеверу Тракије. Други вјерују да ријеч Балкан потиче од турске ријечи балакан, за шумовиту гору.

Бугари вјерују да је назив Балкан келтског поријекла, бал(х)кан, што можда значи "велика мајка", или чак "бугарско царство". Неки сматрају да је Балкан добио име по старом италском богу ватре Вулкану. У ватиканским документима Балкан се зове цатена мунди или "вериге свијета", што би се могло превести као "куцавица свијета". Тада није имао негативно значење. Неки тврде да назив Балкан потиче од турске ријечи Бал/крв и кан/мед. Негдје сам нашао да назив Балкан значи "игра паса". Данас је општеприхваћено мишљење  да је то турски назив за планину у Бугарској. Несрећа Балкана је у томе што се  налази у средишту "царских путева", због чега су га све олује походиле. Историјски Балкан се доима као из путописа неког путника, "тако бесплодном за народе који на њему живе, за царства која на њему таворе, а тако богатом за блиједе и уморне путнике из Европе".

Како примјећује аустријски новинар Карл-Маркус Гаус, "Ништа Балкан није био великим силама, осим лопте за играње". У посљедњих 150 година на Балкану су се водила два свјетска и десетак локалних ратова. И поред тога, Балкан посједује неки мистицизам, имагинарност и аутентичност, која нас привлачи неодољивом снагом. Балкан је мјесто гдје се производи вишак историје, вишак адреналина и емоција, али и дивље љепоте, дубоке њежности и универзалне патње. Такав Балкан честа је тема умјетничких и културних пројеката. Прије неколико година бугарска режисерка Aдела Пеева, направила је документарни филм који се зове "Чија је ово пјесма?". Филм говори о једној пјесми која је, у овом или оном сличном мелодијском облику, заједничка свим народима Балкана. Идеју за овај филм ауторка је добила док је сједила у кафани у Истанбулу у друштву у којем су били један Македонац, Србин, Грк и Турчин, а у позадини је ишла једна пјесма за коју је сваки од присутних тврдио да потиче из његове земље.

То је пјесма "Aј, русе косе цуро имаш". При томе, сви ови народи вјерују да је ова пјесма баш њихова. Филм показује сав бесмисао мржње међу народима који су етнички блиски и историјски повезани. Народи на Балкану посједују ону фину различитост која се након честих ратова претвара у непремостиве разлике, мада постоји много доказа да смо сличнији него што мислимо и хоћемо да признамо. То је оно што је Фројд назвао "нарцизам малих разлика". Исидора Секулић, позната српска књижевница која је отворено исказивала своје симпатије за културни појам Балкана, давно је записала "Хоће ли Балкан једаред отворити очи успаване, и видјети свој огромни културни капацитет, ако замахне као цјелина". Европска унија је ову 2009. годину прогласила годином Балкана. Уласком у Европу, Балкан, уморан од вјекова, коначно ће одморити своју "шарену душу". Будућност је у Балкану. Само је треба дочекати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.