Моје фатаморгане: Гориле у студију

Ера папарацо фотографа и скривених камера је завршена, наступила је ера ријалити шоу емисија. У нашем региону, на доступним телевизијама, продефиловало је неколико таквих емисија. Три су врсте ријалити шоу емисија којима се врши константно и систематски глобално заглупљивање милионских маса

Енди Ворхол, амерички поп артист у заносу својих умјетничких креација луцидно је примијетио давних шездесетих година: "У будућности, свако ће имати својих петнаест минута славе." Та будућност је дошла. Она се зове ријалити шоу програми. У анкети једног британског веб портала који се бави културом, атомска бомба и телевизијски ријалити шоу програми проглашени су за најгоре изуме свих времена, док су точак и Интернет изабрани за најбоље изуме.

На листи најгорих изума треће, четврто и пето мјесто заузеле су смртна казна, пластичне кесе и кредитна картица. Најранија инспирација за ову врсту телевизијских емисија стигла је из романа Џорџа Орвела "1984" и његових чувених телеекрана, собе 101 и Великог Брата, који нас све посматра. Према писању медија, када су руски војници ушли у Берлин крајем Другог свјетског рата пронашли су планове из којих се види да је Хитлер намјеравао да покрене пропагандну "народну телевизију", експеримент креирања стварности.

Одавно већ "Телевизија иде у рат", како гласи наслов сјајне књиге италијанског новинара Ениа Ремондина, мада је главне злочине починила у миру. Стручњаци за медије годинама упозоравају да је наступила својеврсна таблоидизација медија, од штампаних до електронских. Оно што је до јуче било резервисано за тзв. жуту штампу, данас је главна преокупација свих медија. Посљедица таквих дешавања је свеопште упросјечење и заглупљивање јавности. Ера папарацо фотографа и скривених камера је завршена, наступила је ера ријалити шоу емисија.

У нашем региону, на доступним телевизијама, продефиловало је неколико таквих емисија. Три су врсте ријалити шоу емисија којима се врши константно и систематски глобално заглупљивање милионских маса. Прву групу чине забавне и музичке емисије за младе и одрасле. Такве су "Преживјели", "Фарма", "Изгубљени", "Велики брат", "Велика мама", и сличне. Оне су замишљене као забавне емисије, а у основи су вулгарне и баналне. Након њих дошли су музички ријалити шоу програми за пјевачке таленте као што су "Операција тријумф", "Стори Супернова шоу", "Буди звијезда" итд. Потом се прешло на ријалити квизове као што је "Тренутак истине". У њима непознати људи пред милионским аудиторијумом одговарају на најпровокативнија интимна питања из свог живота за новчану награду. Ових дана у Хрватској се прикупљају потписи за укидање овог контроверзног квиза у коме су учесници и публика изложени терору најступиднијих питања.

Трећа група су информативне ток шоу и дебатне емисије које су покренуте за озбиљну и учену публику, али редовно завршавају као гладијаторске борбе пред слуђеном публиком у нашем медијском простору. На крају, и ове информативне емисије почеле су да личе на емисије из забавног телевизијског програма. Кренуло се са "Голим вијестима", у којима обнажена спикерка чита најновије вијести о дешавањима у свијету, остајући као од мајке рођена. Прије двије године у Скандинавији је скандал изазвала емисија у којој је једна тридесетседмогодишњакиња на самрти одлучила да поклони бубрег за који су се борила три пацијента.

Треба ли рећи да су гледаоци СМС порукама бирали најповољнијег кандидата. У Великој Британији се ових дана дигла бука око телевизијског експеримента о размажености дјеце, под називом "Дјечаци и дјевојчице насамо", у којој су основци остављени у кући без родитељског надзора, а цијели ток је преношен уживо. Недостижни идеал ових наших шоу емисија је амерички Џери Спрингер шоу. Пљување уживо. Борба до смрти, да би био први. Кланица пред камерама. Џелат и жртва заједно у студију. Криминалац и полицајац, очи у очи. Тражи се вјеродостојност у директном сучељавању. Реално, да не може нестварније. У данашњој ријалити култури, "познати" постају ликови који су пред телевизијским камерама спремни открити све о себи и својој приватности, оголити се пред публиком, прати свој и туђи прљави веш, олајавти друге, јавно трачати противнике и конкуренцију, денунцирати недужне људе итд. Ваљање у блату јавности тако се претвара у пад у анималност савременог човјека.

У таквој "креираној реалности", виц о Великом брату, који сам недавно чуо, дјелује помало бизарно, али и упозоравајуће, о свеприсутној равнодушности на стварне проблеме људи. Виц каже: Зашто је избјеглицама забрањено учешће у кући Великог брата? Зато, кад једном уђу у кућу, неће да изађу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.