Моје фатаморгане: Глобални супермаркет

Када су сиромашни европски рођаци са Истока, крајем осамдесетих година под наркозом "баршунастих револуција" којима је срушен социјализам, нагрнули на Запад, у обећани потрошачки рај, познати француски интелектуалац Жан-Мари Доменак у својој књизи "Европа: Културни изазов", забринуто се упитао: "Да ли су све то поднијели само да би сада дошли да посјете наше супермаркете?" На почетку деведесетих година готово све социјалистичке земље напустиле су дотадашњи социјалистички концепт друштва, и прешле на тржишну економију и изградњу демократског друштва. Био је то оправдан и рационалан избор након више десетљећа једнопартијских система и централно-планске привреде.

Данас, двадесет година послије, уз тржишну економију ми смо створили и тржишно друштво, у коме су сви друштвени односи мјерени конјунктуром на тржишту, којим господари врховни покретач свега, новац и профит. Као посљедицу тога имамо општу комерцијализацију и тржење свега, од људских односа, осјећања, културе и приватности. Све је на продају и све се може купити, моћ, секс, дипломе, здравље итд. Једноставно речено, конзумеризам Запада побиједио је комунизам Истока. Симболи тог надолазећег капитализма у нашим транзицијским друштвима постали су  супермаркети и велики тржни и шопинг центри, са својим "једнодимензионалним производима" које прати тотална реклама.

У БиХ је посљедњих неколико година отворено на десетине тржних центара: Меркатор, Фис, Интерекс, Туш, Темпо, Тропик, Конзум, Певец, Робот, Оби, Том и други. Сада се почетни "киоск капитализам" полако претвара у "дигитални капитализам" примјерен глобалном добу. У недавном интервјуу, позоришни писац Душан Ковачевић каже да се боји да ће се једног дана цијела Србија претворити у огромни шопинг центар, попут визија раја са платна старих сликара. Биљана Србљановић има позоришни комад индикативног наслова "Супермаркет", чија је тема живот људи изгубљених у свијету који личи на глобални супермаркет.

Домаћа транзицијска верзија идеологије тржишног друштва данас је "бувља пијаца", док је његова европска и свјетска верзија "шопинг центар". Некад давно читао сам занимљиву књигу под насловом "Рекламократија", књижевну фикцију, својеврсну "црну утопију" о свијету који живи под тоталитарним диктатом рекламе.

Двадесетих година прошлог вијека, како су писале тадашње новине, један човјек осуђен на смрт сагласио се да на губилишту рекламира какао фирме "Ван Хутен". За ту услугу фирма је обезбиједила живот породици погубљеног. И тако човјек на губилишту у смртном грчу узвикује: "Пијте какао Ван Хутена!" Понекад помислим како то вријеме полако долази и код нас. Тако је наводни енергетски еликсир под звучним слоганом "Ред Бул ти даје крила" рекламиран на нашим телевизијама у дословној мафијашкој матрици, гдје се у телевизијском споту жртва симболички убија на познати начин "Коза ностре", везивањем цигле за ногу и бацањем у море. У другом примјеру, по најприземнијем колонијалном обрасцу рекламиран је производ којег обилато испијају припадници дивљих афричких племена у карактеристичној урођеничкој ношњи, које са цивилизацијом веже још једино познати напитак по имену фанта.

Добри стари Маркс давно је указао на феномен постварења у капиталистичком друштву, чија је савремена верзија потрошачко друштво, који све друштвене односе претвара у робу. Оно све материјалне и духовне производе живота претвара у размјенска средства робу и новац, чији је крајњи и једини циљ профит. Против потрошачког друштва се тешко борити. Најбољи примјер за то је случај Чегеваре.

Лик човјека који је милионима људи на свијету симбол борбе против капитализма, колонијализма и империјализма, капитализам је претворио у комерцијални производ и извор зараде. Тако се "светац револуције" и апостол "презрених на свијету" постхумно нашао у служби капитализма. Комунисти су направили револуцију, а капиталисти су на њој профитирали. Фотограф Aлберто Корда, који је урадио најексплоатисанију фотографију нашег доба, ону Чегеваре, са беретком и петокраком на глави, коју данас милиони младих широм свијета носе на својим мајицама, умро је без ауторских права у биједи и сиромаштву.

Конзумеризам је постао "нова религија", доминантни поглед на свијет, животни стил и идеологија савременог потрошачког друштва. Савремени човјек је постао "хомо цонсумерис", роб вјештачких потреба.

Тотални потрошач. Онај који живи да би куповао, трошио и умро. Ствар је отишла тако далеко да је судија у једној држави морао да забрани давање имена дјеци по њиховом омиљеном ауту. Има неке перверзне симболике у томе што је бивша зграда Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Београду, након распада партије и државе, претворена у огромни шопинг центар. Тотална распродаја је почела. Aкција! Но лого! Потрошачи свих земаља, уједините се!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.