Моје фатаморгане: Црна књига капитализма

Када је комунизам колапсирао деведесетих година прошлог вијека, неолиберални фанатици су пожурили да му испишу посмртно слово. Тако је настала Црна књига комунизма, из пера француског професора политичких наука Stefana Curtisa, у којој су сабрани сви гријеси ове идеологије. Данас, присуствујемо глобалном финансијском и економском краху једног бруталног турбокапитализма који је исцрпио своје историјске могућности и пријети да читаву свјетску економију одвуче у пропаст.

Неко је једном луцидно записао да је образац настанка и развоја капитализма посвуда исти: прво је неки дјед данашњих капиталиста, сјецикеса и разбојник опљачкао каквог лихвара, отворио малу породичну мануфактуру, потом је то наслиједио његов син и од тога створио индустрију, да би његов унук данас писао докторат на Харварду о флори и фауни у постмодерно доба. Прошле године навршило се сто шездесет година од Манифеста комунистичке партије, практичног водича за радничку револуцију. Куда иде радничка класа данас?

Прије двадесет пет година водио сам делегацију младих БиХ у посјету братској организацији "Јусоса", страначког подмлатка њемачких социјалдемократа. Боравећи у Њемачкој схватио сам разлику између нашег и њемачког друштва, између нашег наводног социјализма и њиховог трулог капитализма. Тада сам схватио како смо ми само салонски социјалисти, док су њемачки социјалдемократи већи љевичари од нас, у то доба декларисаних комуниста. Млади социјалдемократи се ниједног тренутка нису либили јавно позивати на радничку класу. Младић који нас је дочекао јавно се хвалио радничким поријеклом свога оца.

Лидер младих социјалдемократа био је и сам радник поријеклом из наших крајева. За њих је нормално да навијају за раднички фудбалски клуб "Шалке 04", док десничари навијају за "Бајер" из Леверкузена, власника највеће фармацеутске индустрије аспирина. Чак су нам и показали које су кафане у граду радничке, а које "црних", како они кажу. Могли смо се и сами увјерити у њихову пролетерску животну филозофију испијајући кригле пива на неком предизборном скупу, насупрот камерних полупразних сала странке деснице, са винским програмом и клавиром у углу. Прије неколико дана радници "Криваје" из Завидовића због неисплаћених плата и пропасти предузећа блокирали су зграду општине, због чега ова није радила читав дан. Њихове колеге у робној кући "Боска" у Бањој Луци, закључали су се заједно са двојицом чланова управног одбора предузећа, у знак протеста што нови власник није уплатио средства за њихове плате и доприносе. Преко двјеста радника "Бирча" из Зворника остало је без посла након отказивања уговора о раду због најновије економске кризе. Управа "ArcelorMitala" из Зенице послала је на чекање 2000 радника овог предузећа. На другом крају свијета, радници једне америчке мултинационалне компаније у Француској, на вијест да ће власник отпустити сто хиљада радника, отели су директора фирме и узели га за таоца.

Прије неколико мјесеци новине су објавиле како је један запослени радник ергеле "Вучијак" из Прњавора умро јер није имао здравствено осигурање и новац за лијечење. Један радник добио је отказ из пекаре у којој ради, само зато што је узео хљеб више, који иначе добија умјесто плате, док његова дјеца гладују пјешачећи до школе неколико километара. Је ли то свијет у којем желимо живјети? Кршење радничких права, неповезан стаж, неисплаћене плате, откази, мобинг, прековремени рад, ниске плате, неуплаћивање доприноса, рад празницима, рад на црно, разна шиканирања радника, дискриминација жена трудница и породиља, приправника итд., само су неки од примјера драстичне експлоатације јефтине радне снаге на нашем тржишту рада. Домаћи капитализам није настао природним путем, друштвеном еволуцијом и стратификацијом на бази рада, знања и способности, већ насилним интервенцијама у друштвене односе.

Свака политичка власт овдје је стварала своје инстант бизнисмене и власнике капитала, који су преко ноћи постајали богаташи. Тако је настала квази капиталистичка класа на ратном профитерству, пљачки народног богатства, отимачини друштвених средстава за производњу, намјештеним и привилегованим приватизацијама.

Жак Дерида и Јирген Хабермас у свом заједничком тексту предлажу   "кроћење капитализма", који необуздано влада свјетским тржиштем. Aко ишта има добро у овој глобалној економској кризи и балканској транзицији, то је, што ће она поново у транзицијским земљама створити савремену, самосвјесну радничку класу, или ће изродити лумпенпролетаријат који ће насилно збрисати постојећи лихварски капитализам. Вријеме је за првомајски уранак!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.