Моје фатаморгане: Цигани лете у небо

Осмог априла био је Свјетски дан Рома. Први пут овај датум је у БиХ обиљежен свечаније него обично, мада је Ромима вјероватно био једнако тежак, као и сваки други дан у години. Ко од моје генерације није гледао руску филмску сагу "Цигани лете у небо" и "Скупљаче перја"? Послије су дошли "Дом за вешање" и "Црна мачка, бијели мачор" Емира Кустурице. Док Цигани Ивановићи, Раја, Џипси Кингси, Саре Рома, Шабан Бајрамовић, Блек Брадерс и други цигански умјетници распаљују наше романтичне представе о Циганима, они тихо путују свијетом и живе својим тешким и гуравим животом. Нека ми се не замјери што ја за припаднике овог народа користим историјски тачан и лијепи назив Цигани, умјесто "политички коректног" Роми.

Када сам био дијете, старији су ме плашили да ће ме однијети Цигани чергари. Ништа ми није било јасно, зашто би мене неко однио, мало мусаво радничко дијете, а поготово неки непознати људи, којима ништа нажао нисам учинио. Својом разиграном дјечијом маштом покушавао сам сазнати какви су то људи који би отимали туђу дјецу без разлога. Мора да су зли, или је све то лаж. Посумњао сам у тај створени стереотип о Циганима, изграђиван вијековима. A онда, недуго затим кренуо сам у школу у град и на путу до школе свакодневно пролазио кроз циганско насеље које су људи од миља звали "Каранфил махала", гдје су живјели Цигани својим слободним, веселим и сиромашним животом.

Дружење са вршњацима Циганима разбило је у мени раније сумње и бојазни. Одрастао сам играјући фудбал са многима од њих, од којих су ми у сјећању остали Aган, Гаган, Бабан, Еузебио, Путак и други. Много година касније, када сам био младић, једна стара Циганка гледала ми је у длан, у некој малој кафани на крају града. Као бубуљичави тинејџер имао сам романтичне ноћне море због Есмералде, младе босоноге Циганке из романа Виктора Игоа "Звонар Богородичне цркве", која по читав дан игра и плеше по каменим париским улицама. Добри стари Џони Штулић препознао је међу првима њихову људску и колективну муку када је осамдесетих година у пјесми "Балкан" пјевао: "Ми смо људи Цигани, судбином проклети, увијек неко око нас дође па нам пријети." Цигани, "народ номадски" су једина заједница без територије и државе. Цигани су једини народ који не мисли у категоријама државе и граница, већ породице, и зато су се одржали.

Цигани "народ изван повијести", без државе, без политичких странака, без куће, без сталног мјеста боравка, увијек на путу и покрету. Њихова је домовина и држава цијела Земља и свијет. Култура Цигана је "транснационална". Цигани сами за себе кажу: "У свијету има седамдесет и седам и по вјера, Цигани су оно пола вјере." Цигани не знају за оданост религији, они су народ свих религија. Цигани су срећан, весео, скроман, животан, народ. Културолози воле казати: "Усмени народ без културне елите."

Цигани имају урођену способност преживљавања и прилагођавања. Је ли такав живот божија казна или игра судбине? Је ли то проклетство живота или цијена живљења без национализма? Горан Бреговић је једном рекао да сваким даном настоји бити Циганин, и да се диви себи због тога. Зашто романтизујемо њихову душу, а презиремо њихове животе и њих? Зашто се дивимо њиховој слободи, а нијеми смо пред њиховим сиромаштвом? Зашто нас фасцинира њихова распусна радост живота и веселост, а одбија њихово непоштовање друштвених норми? Имам осјећај да их не волимо, јер им завидимо на њиховој слободи. A они опет, отворено презиру наше богатство и материјализам.

Постоји једна циганска пјесма "Молба", која говори о њима више него томови књига и социолошких студија. Пјесма иде овако:

"Нико као ти, господине боже.

Учини љубав несрећном Циганину.

Нека сав свијет помре,

A ти боже, преживи.

Памет у главу

Кад изнова свијет ствараш."

Цигани можда лете у небо, али се злопате на земљи. Све би их требало сахрањивати усправно, јер су цијели живот провели на кољенима – како каже у својој исповијести један цигански активиста. Циганска химна: "Ђелем, ђелем, лунгоне дроменца, маладилен барвале Роменца...", најбоље свједочи о њима и њиховом животу. Цигани настављају да иду путем непознатим, остајући тако робови сопствене слободе, и жртве друштвених предрасуда и дискриминације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.