Моћ у руци

Осврнем се уназад, кроз вријеме. Имам седам година. У школи, на часу ликовног васпитања, учитељица нам задаје тему за рад воденим бојама: ватромет. Прасак шаренила на мрачном небу изнад зграда. Учитељица је послије послала радове на неко такмичење и освојио сам прву награду. Добио сам похвалу и књигу на Дан школе, а прије тога, кад се већ знало за освојену награду, добио сам и прву, праву, седмогодишњачку јавну моћ у руке.

У припреми за обиљежавање Дана школе, свако одјељење, свих разреда, добило је на располагање одређени дио површине плочника испред школе. На додијељеној површини, ученици једног одјељења представљали су своје ликовно умијеће и тако доприносили свечаности. Не знам како је било у другим одјељењима, у мом нису сви ученици били проглашени умјетницима, требало је издвојити овјенчане. Вијест о освојеној награди мени је донијела неприкосновену сликарску овјенчаност, и још нешто. Говорећи пред одјељењем, учитељица ми је одредила надлежност за избор неколицине достојних и даровитих ликовних представника за остварење плочничког одјељенског дјела уочи Дана школе.

Већ на првом школском одмору, након изрицања моје надлежности, за мене је наступио знатан пораст успостављања дипломатских приближавања другова и другарица из одјељења. Ове сусрете и разговоре о процјени вјештина у ликовној умјетности моји саговорници су увеличавали уручивањем приручних поклона у виду сокића, лизалица и других слаткиша. Памтим моју пометеност таквим стањем ствари и не памтим како сам спровео избор даровитих представника одјељења. Памтим такође нашу неуспјелу плочничку слику, и на њој мог неуспјелог војника.

Једанаест година послије, био сам војник, на редовном одслужењу једногодишњег војног рока. Након обуке, прекомандован сам у једну приградску војну базу, гдје сам добио задужење писара, ћате. Водио сам књигу дневних заповијести са распоредима дежурства, пожарства, страже, вешераја, чишћења, допуста, излазака у град... Вршење ове моје дужности састојало се, у далеко највећој мјери, у непрестаном преправљању претходно утврђених распореда, које сам мијењао на захтјев или молбу војника наоружаних разноврсним убјеђивачким разлозима упереним према мојој писарској моћи. Од силних преправљања, књига дневних заповијести изгледала је безобразно неуредно, позван сам на разговор и потом смијењен, чешући прсте које ми је, промигољивши се између њих и одлазећи подругљиво, пошкакиљала моћ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.