Младен Миљановић: Служим умјетности Октобарског салона

Бањој Луци треба да се деси мали "земљотрес" који ће раздрмати помало закржљали дио можданог система који је задужен за развој културе и савремене умјетности. Треба ставити акценат на развој садашњости те чувати прошлост од заборава, а не развијати и преувеличавати прошлост, а балзамовати и мумифицирати садашњост.

Ово је за "Глас Српске" рекао бањолучки визуелни умјетник Младен Миљановић, чије радове тренутно може да види публика на Октобарском салону у Београду.

* ГЛAС: Један сте од ријетких умјетника из Бање Луке који је излагао на Октобарском салону. Како је дошло до представљања Вашег пројекта "Служим умјетности" тамо? 

МИЉAНОВИЋ: Тачно је да је ово прво појављивање неког од умјетника из Бање Луке на Октобарском салону након деведесетих. Позив који сам добио од умјетничке директорке овогодишњег Октобарског салона Бојане Пејић потврђује интересовање и информисаност о томе шта умјетници данас раде у Бањој Луци. Ова изложба се одржава на неколико различитих локација у Београду, а мој рад је био изложен у Музеју 25. мај, бивши Музеј револуције. Испред музеја на улазу, а за потребе ове изложбе, архитекта Слободан Данко Селинкић је пројектовао два простора за мој рад и рад Данице Дакић. Заправо контекст ова два рада се бави проблемом изолације, те је кустос изложбе дислоцирао позицију радова из музеја у односу на остале радове који су у Музеју.

* ГЛAС: Пројекат је изузетно динамичан; мијења се у складу са простором и излази из њега; непрекидно траје. Када сте почели да радите на њему да ли сте имали представу о његовој крајњој физичкој величини?  

МИЉAНОВИЋ: Током девет мјесеци колико је трајао перформанс паралелно је реализовано неколико концептуалних цјелина, односно радова. Тако је сходно томе и продукција свега што је настало у том пројекту опширније и озбиљније у умјетничком смислу од свега укупно што сам урадио прије тога.   Плурализам идеје је најбитнији као и контекст на који се она реферира, међутим без материјализације и реализације исте она остаје само мисаона и интелектуална конструкција која се временом избрише и заборави. Тако да је њена имплементација односно подршка за њену реализацију предуслов да постигнемо плуралитет у умјетничком дјеловању што ће се по аутоматизму рефлектовати и на свеукупну културну свијест.  

* ГЛAС: Мишел Фуко је писао о неприлагођенима које друштво ради своје "добробити" одстрањује од свог ткива и смјешта их у луднице, затворе итд. Да ли је могуће избјећи или у крајњем случају преживјети "касарну" и остати свој?

МИЉAНОВИЋ: Наравно да јесте. Оно што највише разликује људе јесте свијест о себи и ситуацији у којој се налазимо, колико треба да будемо сигурни у себе, те да вјерујемо у своје идеале. Највећи непријатељ смо ми; себе кад побиједимо добили смо рат.  Мој деветомјесечни боравак у простору бивше касарне морао је да разријеши или постави одређена питања менталне и физичке слободе, те обрнуто истражи менталне и физичке затворености. Превасходан став тог рада имао је за циљ да постави мене као умјетника у позицију субјекта који себе у једном таквом физички затвореном простору презентује кроз радове на један растерећен и прогресиван начин. Заправо рад је рефлектовао и саму трансформацију друштвене реалности у којој се налазимо из једног периода менталне и физичке затворености у новије и отвореније друштво.

Принцип грудве

Кроз неколико посљедњих дешавања у Бањој Луци из области визуелних умјетности да се закључити да постоје људи, који су спремни помоћи и уложити у манифестације везане за савремену умјетност данас. Отпора ће увијек бити, али напредак и не би био толико видљив да се сав тај отпор не савладава. Надам да ће тај труд прерасти у принцип грудве која ће се временом повећавати и обећавати боље дане за културу - рекао је Младен Миљановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.