Младен Каран: Сликарство интимна ствар

ПРИЈЕДОР - Младен Каран један је од оних који пишу умјетничку историју овог поднебља, јер припада плејади сликара средње генерације који својим стваралаштвом на европској ликовној сцени остављају снажан индивидуални печат, а дубоко у сржи цјелокупног његовог рада је родни крај.

Рођен је у Жуљевици, студирао у Загребу, а од 1992. године живи и ради у Фиренци. Радо се враћа у свој родни крај, за који га чврсто вежу коријени, али и жеља да нешто учини да се промовишу вриједности које имамо и на којима би нам многи позавидјели. Управо зато се одазвао позиву организатора да буде један од учесника петог сазива Ликовне колоније "Сретен Стојановић".

* ГЛAС: Ко је остварио пресудан утицај на Ваш умјетнички израз? КAРAН: Настојао сам да не паднем под било чији утицај, јер сам сматрао да мој израз мора да буде аутентичан и оригиналан, да би представљао мене. Сликарство је интимна ствар, то није филм који гледају милиони људи или музика. Слику гледа само онај ко је купи и плати. Сматрам да је врло незахвално правити поређења са било каквим покретима, правцима или искуствима других. Искуство морате сами стећи.

* ГЛAС: У каталогу поводом Ваше изложбе у Музеју "Цвијета Зузорић" стоји да сте, као аутор који његује модеран језик апстракције и нове фигурације, успјели да створите особено и отворено сликарско дјело које Вам је обезбиједило високо мјесто на савременој европској ликовној сцени?

КAРAН: Искрено не знам шта је то висока европска сцена, јер посао којим се бавим занима људе који тај посао воле и поштују и мислим да они не држе до сцене, већ до свог властитог мишљења и става. У тој западноевропској цивилизацији људи уз стварање капитала паралелно изграђују и своју личност, усвајајући вриједности које су негдје кроз историју развоја човјечанства уткане и у институције. Овдје нисам срео људе који су се недавно обогатили, па да су улагали у нека своја духовна опредјељења, увјерења, да су помагали, инвестирали у културу.

* ГЛAС: Колико често излажете у Фиренци?

КAРAН: Ја сам у Фиренци имао отворени студио шест година, тако да сам перманентно имао изложбу шест година. Захваљујући томе упознао сам веома много људи из цијелог свијета, генерално културе, стваралаштва, умјетности. Фиренца је проглашена прије неколико година најтуристичкијим градом на свијету. Статистика говори да кроз Фиренцу годишње прође 20 милиона туриста, ти сви људи долазе у један град не због мира, не због планина, не због скијања, него због културне баштине.

Зато се питам када ћемо ми да схватимо да је једино културна баштина нешто што ћемо да оставимо иза себе. Ми, рецимо, овдје на Козари, немамо ниједне козарачке куће под заштитом државе. Мени кад дођу пријатељи из Aмерике и Јапана, ја их доводим овдје на Мраковицу, јер немам ништа друго да им покажем.

* ГЛAС: Радо сте се одазвали позиву да учествујете у раду овогодишње умјетничке колоније на Козари. Шта Вам учешће на оваквом скупу значи?

КAРAН: За мене је Козара мјесто који симболизује злочин, али истовремено је и симбол отпора том злочину. Ми смо потомци те херојске генерације и поред чињенице да ћу се овдје сусрести са нашим еминентним умјетницима, у подсвијести ми је и та чињеница.

Фиренца

* ГЛAС: Како живи наш човјек, умјетник, на корак од родног краја, а ипак у Европи, будући да сте годинама становник Фиренце?

КAРAН: Тржишна економија је на подручју културе тамо немилосрдна. Колико вриједите, толико постојите. Тамо иза мене не стоји никаква институција, никакве родбинске везе, колико радите, толико ћете и да имате. Уз то, колико својим радом успијете да покажете да припадате једној структури која ову цивилизацију носи на својим леђима да би је хуманизовала, толико ћете бити и уважени и толико ћете имати утицаја.*

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.