Мишо Вујовић: Књига ослонац трајања

Књига би данас требала бити један од суштинских ослонаца памћења, пред најездом разних асимилационих трендова којима је изложен српски народ.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Мишо Вујовић, чија је књига "Чувар светих хумки", у издању "Принцип преса" из Београда, добила награду "Моштаница" на 15. међународном сајму књиге за издавачки подухват године.

- Мислим да ово издање "Принцип преса" заслужује награду коју је добило, пре свега што представља концизан пресек једног озбиљног историјског догађаја, можда најузвишенијег тренутка националне историје који је српски народ имао од насилног рушења и престанка своје велике, културолошки и духовно уређене средњовековне државе - додао је Вујовић.

* ГЛAС: Шта за Вас представља награда коју сте добили на Сајму књиге у Бањалуци и како бисте оцијенили његов квалитет?

ВУЈОВИЋ: Свака награда импонује човеку и представља вредновање труда и рада, а изузетна ми је част и задовољство што је жири то и препознао. Заиста имам јаку емотивну везу са овом културном манифестацијом, на којој учествујем од њеног самог оснивања, дакле био сам један од утемељивача Сајма књиге у Бањалуци у Банском двору 1996. године. Када се осврнем уназад, могу рећи да ова манифестација има "душу", али да би свакако приоритет требала бити сама књига, а не комерцијала. Сајам књиге у Бањалуци "дише" пуним плућима, али није какав је био и раније.

* ГЛAС: Какав значај има Ваша књига?

ВУЈОВИЋ: Награђена књига, коју прати и документарни филм, рађени су поводом обележавања 90 година од пробоја Солунског фронта. Главни јунак је Ђорђе Михаиловић, који је више од шест деценија чувар на српском војничком гробљу у Солуну и представља неку врсту чувара сећања. Он са невероватном монашком преданошћу чува сећање и успомену на ратнике сељаке, "дивове" који су били у центру светске јавности, због невероватне снаге "да у опанцима, прсима јуришају у своју отаџбину". О томе најбоље сведочи извештај главнокомандујућег солунског фронта, француског генерала Франше д' Етереа:

"Операције се морају успорити, јер нема комуникација ради добацивања хране француским трупама које напредују. Једино српским трупама нису потребне комуникације - Срби као олуја иду напред"... Или изјава Роберта Лисинга, министра спољних послова СAД: "Када се буде писала историја рата њен најславнији одељак носиће назив Србија." 

* ГЛAС: Шта Вас је мотивисало да напишете "Чувара светих хумки"?

ВУЈОВИЋ: Однос Ђорђа Михаиловића према свом послу ми је био основни мотив да напишем ову књигу. Он исто приступа објашњавању тих историјских догађаја и тог значајног времена, провођењу посетилаца кроз комплекс, било да се ради о једном човеку, целој ђачкој екскурзији, министру или председнику државе. За њега су сви исти и сви треба да чују причу о дивовима који ту почивају. Он једноставно "живи" свој посао, живи живот ван времена и простора. Сваког дана рапортира бесмртницима. Фасцинира чињеница да је цели комплекс педантно сређен под конац, знајући да је старац од 82 године. У овој књизи је испричана његова животна прича и оно што је најзначајније било приликом пробоја Солунског фронта, са једним освртом на Први светски рат. Циљ ми је био да млађе генерације научимо зашто је то толико значајан тренутак српске националне историје. Покренуо сам иницијативу са саветником председника Тадића, Млађаном Ђорђевићем, да Ђорђа Михаиловића предложимо за орден Председника Републике.

* ГЛAС: Гдје је, према Вашем мишљењу, данас мјесто књиге?

ВУЈОВИЋ: Сматрам да је књига прилично запостављена и све је мање људи чита. Aко будемо навикли будуће нараштаје да комуницирају једино електронски са рачунаром као медијем, онда ће изворни облик књиге у будућности дефинитивно бити у кризи. Aли ако књига остане саставни део наше комуникације, основни извор сазнања, што је била генерацијама уназад, онда не морамо ни да бринемо за књигу. Све зависи од тога какве вредности и какав технолошки тренд, односно какав однос нам политика буде наметнула у неком тренутку. Мислим да је наравно рационалнија комуникација са електронским медијима, али на крају крајева ни то неће бити писана књига на папиру, која је извор сазнања. Како се будемо понашали према књизи, тако ћемо и живети. Са књигом смо се уздигли, а без књиге само можемо да падамо.

Криза читања

* ГЛAС: С обзиром на то да сте свакодневно у контакту са читаоцима, да ли, према Вашем мишљењу, има кризе читања?

ВУЈОВИЋ: Склони смо да будемо слаткоречиви, нико неће критички да сагледа ни своје ни туђе мане. Мислим да постоји велика криза читалаштва у свету, управо због експанзије електронског медија. Пре свега, ту је телевизија која је постала један глобални феномен средстава комуникације. Онда долази интернет и оно што је болно, данас деца комуницирају са инстант формама које су "сажвакане" у електронској форми. Ретко које дете се "ухвати" читања неког књижевног класика, него гледа да дође до сажетка на интернету који се обликује за једнократну употребу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.