Mišo Vujović: Knjiga oslonac trajanja

Knjiga bi danas trebala biti jedan od suštinskih oslonaca pamćenja, pred najezdom raznih asimilacionih trendova kojima je izložen srpski narod.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik Mišo Vujović, čija je knjiga "Čuvar svetih humki", u izdanju "Princip presa" iz Beograda, dobila nagradu "Moštanica" na 15. međunarodnom sajmu knjige za izdavački poduhvat godine.

- Mislim da ovo izdanje "Princip presa" zaslužuje nagradu koju je dobilo, pre svega što predstavlja koncizan presek jednog ozbiljnog istorijskog događaja, možda najuzvišenijeg trenutka nacionalne istorije koji je srpski narod imao od nasilnog rušenja i prestanka svoje velike, kulturološki i duhovno uređene srednjovekovne države - dodao je Vujović.

* GLAS: Šta za Vas predstavlja nagrada koju ste dobili na Sajmu knjige u Banjaluci i kako biste ocijenili njegov kvalitet?

VUJOVIĆ: Svaka nagrada imponuje čoveku i predstavlja vrednovanje truda i rada, a izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što je žiri to i prepoznao. Zaista imam jaku emotivnu vezu sa ovom kulturnom manifestacijom, na kojoj učestvujem od njenog samog osnivanja, dakle bio sam jedan od utemeljivača Sajma knjige u Banjaluci u Banskom dvoru 1996. godine. Kada se osvrnem unazad, mogu reći da ova manifestacija ima "dušu", ali da bi svakako prioritet trebala biti sama knjiga, a ne komercijala. Sajam knjige u Banjaluci "diše" punim plućima, ali nije kakav je bio i ranije.

* GLAS: Kakav značaj ima Vaša knjiga?

VUJOVIĆ: Nagrađena knjiga, koju prati i dokumentarni film, rađeni su povodom obeležavanja 90 godina od proboja Solunskog fronta. Glavni junak je Đorđe Mihailović, koji je više od šest decenija čuvar na srpskom vojničkom groblju u Solunu i predstavlja neku vrstu čuvara sećanja. On sa neverovatnom monaškom predanošću čuva sećanje i uspomenu na ratnike seljake, "divove" koji su bili u centru svetske javnosti, zbog neverovatne snage "da u opancima, prsima jurišaju u svoju otadžbinu". O tome najbolje svedoči izveštaj glavnokomandujućeg solunskog fronta, francuskog generala Franše d' Eterea:

"Operacije se moraju usporiti, jer nema komunikacija radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju. Jedino srpskim trupama nisu potrebne komunikacije - Srbi kao oluja idu napred"... Ili izjava Roberta Lisinga, ministra spoljnih poslova SAD: "Kada se bude pisala istorija rata njen najslavniji odeljak nosiće naziv Srbija." 

* GLAS: Šta Vas je motivisalo da napišete "Čuvara svetih humki"?

VUJOVIĆ: Odnos Đorđa Mihailovića prema svom poslu mi je bio osnovni motiv da napišem ovu knjigu. On isto pristupa objašnjavanju tih istorijskih događaja i tog značajnog vremena, provođenju posetilaca kroz kompleks, bilo da se radi o jednom čoveku, celoj đačkoj ekskurziji, ministru ili predsedniku države. Za njega su svi isti i svi treba da čuju priču o divovima koji tu počivaju. On jednostavno "živi" svoj posao, živi život van vremena i prostora. Svakog dana raportira besmrtnicima. Fascinira činjenica da je celi kompleks pedantno sređen pod konac, znajući da je starac od 82 godine. U ovoj knjizi je ispričana njegova životna priča i ono što je najznačajnije bilo prilikom proboja Solunskog fronta, sa jednim osvrtom na Prvi svetski rat. Cilj mi je bio da mlađe generacije naučimo zašto je to toliko značajan trenutak srpske nacionalne istorije. Pokrenuo sam inicijativu sa savetnikom predsednika Tadića, Mlađanom Đorđevićem, da Đorđa Mihailovića predložimo za orden Predsednika Republike.

* GLAS: Gdje je, prema Vašem mišljenju, danas mjesto knjige?

VUJOVIĆ: Smatram da je knjiga prilično zapostavljena i sve je manje ljudi čita. Ako budemo navikli buduće naraštaje da komuniciraju jedino elektronski sa računarom kao medijem, onda će izvorni oblik knjige u budućnosti definitivno biti u krizi. Ali ako knjiga ostane sastavni deo naše komunikacije, osnovni izvor saznanja, što je bila generacijama unazad, onda ne moramo ni da brinemo za knjigu. Sve zavisi od toga kakve vrednosti i kakav tehnološki trend, odnosno kakav odnos nam politika bude nametnula u nekom trenutku. Mislim da je naravno racionalnija komunikacija sa elektronskim medijima, ali na kraju krajeva ni to neće biti pisana knjiga na papiru, koja je izvor saznanja. Kako se budemo ponašali prema knjizi, tako ćemo i živeti. Sa knjigom smo se uzdigli, a bez knjige samo možemo da padamo.

Kriza čitanja

* GLAS: S obzirom na to da ste svakodnevno u kontaktu sa čitaocima, da li, prema Vašem mišljenju, ima krize čitanja?

VUJOVIĆ: Skloni smo da budemo slatkorečivi, niko neće kritički da sagleda ni svoje ni tuđe mane. Mislim da postoji velika kriza čitalaštva u svetu, upravo zbog ekspanzije elektronskog medija. Pre svega, tu je televizija koja je postala jedan globalni fenomen sredstava komunikacije. Onda dolazi internet i ono što je bolno, danas deca komuniciraju sa instant formama koje su "sažvakane" u elektronskoj formi. Retko koje dete se "uhvati" čitanja nekog književnog klasika, nego gleda da dođe do sažetka na internetu koji se oblikuje za jednokratnu upotrebu. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.