Мирослав Момчиловић: Смрт човека на Балкану идеална за Народно позориште РС

"Смрт човека на Балкану" није филм о самоубиству. Заправо је самоубиство само окидач да филм почне. Прича говори о томе шта се дешава у кући покојника два сата послије његове смрти када послије три ракије почне и песма. Награду у Карловим Варима апсолутно нисам очекивао, био сам изненађен и затечен. Врата су се овом наградом отворила, па треба бити мудар и одлучити о сљедећем кораку.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" редитељ и писац Мирослав Момчиловић, добитник награде "Независна камера" за најбољи независни филм на 47. међународном филмском фестивалу у Карловим Варима.

Награђени филм је црна комедија која говори о смрти умјетника који није имао ни родбине ни пријатеља.

- Волео бих када би комад "Смрт човека на Балкану" доживео позоришну премијеру на сцени Народног позоришта Републике Српске. Бањалучка премијера филма у биоскопу биће када и у Београду "Смрт" стигне пред публику, али још није одлучено да ли је почетак или средина јесени - каже Момчиловић. 

* ГЛАС: Филм "Смрт човека на Балкану" најавили сте као причу о друштву које је ушло из самоуправног социјализма у потпуно дивљачки капитализам, у ком је постало потпуно бесмислено радити за плату. Шта гледаоце овог филма очекује?

МОМЧИЛОВИЋ: Гледаоци ће наставити да раде за ту исту бедну плату. Уметност може да мења свет, али то су минијатурни кораци. Свако остварење где гледаоци препознају своје емоције, свој начин размишљања и менталитет на неки начин их опомиње. Али као што дете не може да порасте од једне чаше млека тако и нама предстоје дуготрајне промене у друштву. Нисам желео да направим трагичан филм, па сам се зато одлучио за црну комедију. Волим да узмем озбиљну тему и да је третирам на мало релаксиранији начин да би то гледаоци прихватили и да би филм осетили као свој.  

* ГЛАС: Такође, на "Софесту" сте добили награду за најбољи сценарио. Колико је захтјевно да пишете и режирате један филм, што је Вама својствено и код ранијих остварења?

МОМЧИЛОВИЋ: Није лако писати ни за себе ни за друге, али ја прво размишљам о теми филма, а затим то почињем да гледам у сликама. Писање сценарија прилагодим ономе што сам замислио у глави као редитељ. Људи који режирају свој текст често буду заљубљени у сценарио који су написали и не дозвољавају глумцима да промене ниједну реч. То је катастрофална грешка. Зато ја увек са глумцима на пробама мењам сценарио. Колико год да је сценарио добар никада не може бити тако животан као када се реплике и дијалози појаве на самим пробама. Једно је папир, а друго је реч живих људи. Пробе су за мене најбитнији део сваког филма који радим. Филм смо снимили за десет дана, а пробе смо имали шест седмица.  

* ГЛАС: Колико нам је СОФЕСТ неопходан, као једини фестивал српског филма, јер су сви остали филмски фестивали у Србији међународни?

МОМЧИЛОВИЋ: Чињеница је да су сви филмски фестивали у Србији постали међународни. Немамо прави национални фестивал, а Софест највише личи на то јер су само домаћи филмови у конкуренцији. Због тога је веома важан фестивал. Међутим, Србија би требало да установи један велики национални фестивал. Не бисмо смели да дозволимо такав луксуз да идемо на регионалне фестивале, а немамо званичан национални фестивал у Србији.

* ГЛАС: Какво је, по Вашем мишљењу, стање у српској кинематографији, да ли је заиста једини и главни проблем недостатак новца?

МОМЧИЛОВИЋ: Филм који је награђен у Карловим Варима урадио сам практично без новца. Али реч је о специфичном филму, за који сам сценарио писао наменски да може бити урађен са малим буџетом. Постоје сценарији које је немогуће урадити без много новца. Не бих волео да то постане правило, да радимо филмове без новца, јер људи који се баве кинематографијом морају да живе од нечега. Иако влада велика беспарица, морамо да се мењамо, довијамо и направимо филмове. Криза може да буде изговор да филмови не буду скупи, али не може да буде изговор да кинематографија стане. Треба да се наоружамо памећу и стрпљењем и да радимо, али да сачекамо боља времена. Последњих година у Србији има неких нових филмских аутора и идеја. Ипак је беспарици прочистила српску кинематографију и рејтинг нам је виши него пре пет година.

"Седам и по"

* ГЛАС: Како Вам се свидјела представа "Седам и по", рађена по Вашем тексту у Народном позоришту Републике Српске? Је ли се нешто промијенило на Балкану од премијере истоименог филма?

МОМЧИЛОВИЋ: Још на премијери погледао сам представу "Седам и по" и јако ми се допала. Међутим, прошло је мало времена од премијере филма до позоришне премијере да би се виделе неке велике промене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.