Miroslav Momčilović: Smrt čoveka na Balkanu idealna za Narodno pozorište RS

"Smrt čoveka na Balkanu" nije film o samoubistvu. Zapravo je samoubistvo samo okidač da film počne. Priča govori o tome šta se dešava u kući pokojnika dva sata poslije njegove smrti kada poslije tri rakije počne i pesma. Nagradu u Karlovim Varima apsolutno nisam očekivao, bio sam iznenađen i zatečen. Vrata su se ovom nagradom otvorila, pa treba biti mudar i odlučiti o sljedećem koraku.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" reditelj i pisac Miroslav Momčilović, dobitnik nagrade "Nezavisna kamera" za najbolji nezavisni film na 47. međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima.

Nagrađeni film je crna komedija koja govori o smrti umjetnika koji nije imao ni rodbine ni prijatelja.

- Voleo bih kada bi komad "Smrt čoveka na Balkanu" doživeo pozorišnu premijeru na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske. Banjalučka premijera filma u bioskopu biće kada i u Beogradu "Smrt" stigne pred publiku, ali još nije odlučeno da li je početak ili sredina jeseni - kaže Momčilović. 

* GLAS: Film "Smrt čoveka na Balkanu" najavili ste kao priču o društvu koje je ušlo iz samoupravnog socijalizma u potpuno divljački kapitalizam, u kom je postalo potpuno besmisleno raditi za platu. Šta gledaoce ovog filma očekuje?

MOMČILOVIĆ: Gledaoci će nastaviti da rade za tu istu bednu platu. Umetnost može da menja svet, ali to su minijaturni koraci. Svako ostvarenje gde gledaoci prepoznaju svoje emocije, svoj način razmišljanja i mentalitet na neki način ih opominje. Ali kao što dete ne može da poraste od jedne čaše mleka tako i nama predstoje dugotrajne promene u društvu. Nisam želeo da napravim tragičan film, pa sam se zato odlučio za crnu komediju. Volim da uzmem ozbiljnu temu i da je tretiram na malo relaksiraniji način da bi to gledaoci prihvatili i da bi film osetili kao svoj.  

* GLAS: Takođe, na "Sofestu" ste dobili nagradu za najbolji scenario. Koliko je zahtjevno da pišete i režirate jedan film, što je Vama svojstveno i kod ranijih ostvarenja?

MOMČILOVIĆ: Nije lako pisati ni za sebe ni za druge, ali ja prvo razmišljam o temi filma, a zatim to počinjem da gledam u slikama. Pisanje scenarija prilagodim onome što sam zamislio u glavi kao reditelj. Ljudi koji režiraju svoj tekst često budu zaljubljeni u scenario koji su napisali i ne dozvoljavaju glumcima da promene nijednu reč. To je katastrofalna greška. Zato ja uvek sa glumcima na probama menjam scenario. Koliko god da je scenario dobar nikada ne može biti tako životan kao kada se replike i dijalozi pojave na samim probama. Jedno je papir, a drugo je reč živih ljudi. Probe su za mene najbitniji deo svakog filma koji radim. Film smo snimili za deset dana, a probe smo imali šest sedmica.  

* GLAS: Koliko nam je SOFEST neophodan, kao jedini festival srpskog filma, jer su svi ostali filmski festivali u Srbiji međunarodni?

MOMČILOVIĆ: Činjenica je da su svi filmski festivali u Srbiji postali međunarodni. Nemamo pravi nacionalni festival, a Sofest najviše liči na to jer su samo domaći filmovi u konkurenciji. Zbog toga je veoma važan festival. Međutim, Srbija bi trebalo da ustanovi jedan veliki nacionalni festival. Ne bismo smeli da dozvolimo takav luksuz da idemo na regionalne festivale, a nemamo zvaničan nacionalni festival u Srbiji.

* GLAS: Kakvo je, po Vašem mišljenju, stanje u srpskoj kinematografiji, da li je zaista jedini i glavni problem nedostatak novca?

MOMČILOVIĆ: Film koji je nagrađen u Karlovim Varima uradio sam praktično bez novca. Ali reč je o specifičnom filmu, za koji sam scenario pisao namenski da može biti urađen sa malim budžetom. Postoje scenariji koje je nemoguće uraditi bez mnogo novca. Ne bih voleo da to postane pravilo, da radimo filmove bez novca, jer ljudi koji se bave kinematografijom moraju da žive od nečega. Iako vlada velika besparica, moramo da se menjamo, dovijamo i napravimo filmove. Kriza može da bude izgovor da filmovi ne budu skupi, ali ne može da bude izgovor da kinematografija stane. Treba da se naoružamo pameću i strpljenjem i da radimo, ali da sačekamo bolja vremena. Poslednjih godina u Srbiji ima nekih novih filmskih autora i ideja. Ipak je besparici pročistila srpsku kinematografiju i rejting nam je viši nego pre pet godina.

"Sedam i po"

* GLAS: Kako Vam se svidjela predstava "Sedam i po", rađena po Vašem tekstu u Narodnom pozorištu Republike Srpske? Je li se nešto promijenilo na Balkanu od premijere istoimenog filma?

MOMČILOVIĆ: Još na premijeri pogledao sam predstavu "Sedam i po" i jako mi se dopala. Međutim, prošlo je malo vremena od premijere filma do pozorišne premijere da bi se videle neke velike promene.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.