Миро Вуксановић: Матица у Српској на правом путу

Матица српска мора да се прилагођава времену у којем се данас налази. Као што се човек мора мењати, тако мора и установа. То значи да Матица не сме бити конзервативна, затворена и окренута унутра и гајити некакве ретроградне идеје које су обележиле прошлост. Не сме ни да уђе у дневну политику јер то није њен посао.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" управник Библиотеке Матице српске и уредник Издавачког центра Матице српске.

* ГЛAС: Као управник Библиотеке Матице српске и уредник Издавачког центра Матице српске покренули сте антологијску едицију "Десет векова српске књижевности". Чиме сте се руководили при раду на овом подухвату?

ВУКСAНОВИЋ: Реч је о највећем издавачком подухвату што се тиче српског језика. Становиште нас који смо у Уређивачком одбору и у Издавачком центру који је то покренуо јесте да сматрамо да је то потребно урадити барем два пута у једном веку. Са места докле се стигло у теорији и историји и науци о књижевности, са тог узвишења требало би осмотрити целокупан опус који је створен на српском језику и суочавањем тих нових сазнања и тумачења, са оним што је традиционално. Затим би требало да се другачије пласира оно што се сматра најбољим што је на српском језику написано. Имали смо у виду да је Матица српска заједно са Српском књижевном задругом пре педесетак година објавила познату едицију "Српска књижевност у 100 књига" и то је једина едиција која је покушала да у целости прикаже српску књижевност. Све оно што је настајало у усменом или писменом облику, од 12. века до данас, обухватили смо овом едицијом. Трудили смо се да изаберемо оно што је најбоље у српској књижевности. 

* ГЛAС: Шта је најважније када је у питању сарадња Матице српске из Новог Сада и из Републике Српске?

ВУКСAНОВИЋ: Управа Матице српске из Новог Сада се определила да оснива друштва Матице, у Републици Српској, Црној Гори, Крагујевцу, Нишу... Било би веома опасно, односно погрешно, ако Матица не би свуда, у тим својим друштвима прво инсистирала на јединствености. Постоји само једна Матица српска и она је оригинал, не може се умножити. Зато би програми друштава Матице требало да буду усаглашени. Најважније је да Матица не склизне у популизам, у нешто што би задовољавало низак укус. Требало би да држи једну елитистичку позицију, што би подразумевало издвајање по квалитету. У Друштву чланова Матице српске у Републици Српској раде баш тако.

* ГЛAС: Каква је улога Матице српске данас? Шта она значи за српску нацију, језик и културу?

ВУКСAНОВИЋ: Матица српска има установе, одељења, научне пројекте и са том својом целином требало би да ради две ствари. За оно што се ја залажем и чиним за ове 23 године, колико сам у Матици српске, да успостави природну сарадњу, односно, повезивање традиције и савремености. Не смије да склизне у прошлост, али ни да заборави традицију. Њена одредница је књижевно, научно и културно друштво.  

* ГЛAС: Када је ријеч о Вашем књижевном раду, шта ћемо ускоро ново моћи да прочитамо из Вашег пера?

ВУКСAНОВИЋ: Ова година ће бити најплоднија од када објављујем књиге. Већ је објављена једна књига "Семољ М. В.", коју чине интервјуи са разним људима о различитим темама. Појавиће се и моја прва књига огледа о књижевности, "Клесани камен", а објавиће је Завод за уџбенике у Београду. Осим тога, биће објављени "Одабрани романи М. В.", где ће заправо бити "Семољ гора", "Семољ земља" и "Семољ људи".

Aндрић

* ГЛAС: У чему се огледа симболика назива Ваше нове књиге "Клесан камен"?

ВУКСAНОВИЋ: Уводни оглед у књизи "Клесан камен" је опис читања "Моста на Жепи" Иве Aндрића. Почиње од оног детаља када се уморни човек враћа у зноју па се прислони уз клесани камен и одлучује да напише историју моста. Тај клесани камен сам узео као наслов, а он је и метафора за клесање и обрађивање речи и реченица - каже Миро Вуксановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.