Miro Vuksanović: Matica u Srpskoj na pravom putu

Matica srpska mora da se prilagođava vremenu u kojem se danas nalazi. Kao što se čovek mora menjati, tako mora i ustanova. To znači da Matica ne sme biti konzervativna, zatvorena i okrenuta unutra i gajiti nekakve retrogradne ideje koje su obeležile prošlost. Ne sme ni da uđe u dnevnu politiku jer to nije njen posao.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" upravnik Biblioteke Matice srpske i urednik Izdavačkog centra Matice srpske.

* GLAS: Kao upravnik Biblioteke Matice srpske i urednik Izdavačkog centra Matice srpske pokrenuli ste antologijsku ediciju "Deset vekova srpske književnosti". Čime ste se rukovodili pri radu na ovom poduhvatu?

VUKSANOVIĆ: Reč je o najvećem izdavačkom poduhvatu što se tiče srpskog jezika. Stanovište nas koji smo u Uređivačkom odboru i u Izdavačkom centru koji je to pokrenuo jeste da smatramo da je to potrebno uraditi barem dva puta u jednom veku. Sa mesta dokle se stiglo u teoriji i istoriji i nauci o književnosti, sa tog uzvišenja trebalo bi osmotriti celokupan opus koji je stvoren na srpskom jeziku i suočavanjem tih novih saznanja i tumačenja, sa onim što je tradicionalno. Zatim bi trebalo da se drugačije plasira ono što se smatra najboljim što je na srpskom jeziku napisano. Imali smo u vidu da je Matica srpska zajedno sa Srpskom književnom zadrugom pre pedesetak godina objavila poznatu ediciju "Srpska književnost u 100 knjiga" i to je jedina edicija koja je pokušala da u celosti prikaže srpsku književnost. Sve ono što je nastajalo u usmenom ili pismenom obliku, od 12. veka do danas, obuhvatili smo ovom edicijom. Trudili smo se da izaberemo ono što je najbolje u srpskoj književnosti. 

* GLAS: Šta je najvažnije kada je u pitanju saradnja Matice srpske iz Novog Sada i iz Republike Srpske?

VUKSANOVIĆ: Uprava Matice srpske iz Novog Sada se opredelila da osniva društva Matice, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Kragujevcu, Nišu... Bilo bi veoma opasno, odnosno pogrešno, ako Matica ne bi svuda, u tim svojim društvima prvo insistirala na jedinstvenosti. Postoji samo jedna Matica srpska i ona je original, ne može se umnožiti. Zato bi programi društava Matice trebalo da budu usaglašeni. Najvažnije je da Matica ne sklizne u populizam, u nešto što bi zadovoljavalo nizak ukus. Trebalo bi da drži jednu elitističku poziciju, što bi podrazumevalo izdvajanje po kvalitetu. U Društvu članova Matice srpske u Republici Srpskoj rade baš tako.

* GLAS: Kakva je uloga Matice srpske danas? Šta ona znači za srpsku naciju, jezik i kulturu?

VUKSANOVIĆ: Matica srpska ima ustanove, odeljenja, naučne projekte i sa tom svojom celinom trebalo bi da radi dve stvari. Za ono što se ja zalažem i činim za ove 23 godine, koliko sam u Matici srpske, da uspostavi prirodnu saradnju, odnosno, povezivanje tradicije i savremenosti. Ne smije da sklizne u prošlost, ali ni da zaboravi tradiciju. Njena odrednica je književno, naučno i kulturno društvo.  

* GLAS: Kada je riječ o Vašem književnom radu, šta ćemo uskoro novo moći da pročitamo iz Vašeg pera?

VUKSANOVIĆ: Ova godina će biti najplodnija od kada objavljujem knjige. Već je objavljena jedna knjiga "Semolj M. V.", koju čine intervjui sa raznim ljudima o različitim temama. Pojaviće se i moja prva knjiga ogleda o književnosti, "Klesani kamen", a objaviće je Zavod za udžbenike u Beogradu. Osim toga, biće objavljeni "Odabrani romani M. V.", gde će zapravo biti "Semolj gora", "Semolj zemlja" i "Semolj ljudi".

Andrić

* GLAS: U čemu se ogleda simbolika naziva Vaše nove knjige "Klesan kamen"?

VUKSANOVIĆ: Uvodni ogled u knjizi "Klesan kamen" je opis čitanja "Mosta na Žepi" Ive Andrića. Počinje od onog detalja kada se umorni čovek vraća u znoju pa se prisloni uz klesani kamen i odlučuje da napiše istoriju mosta. Taj klesani kamen sam uzeo kao naslov, a on je i metafora za klesanje i obrađivanje reči i rečenica - kaže Miro Vuksanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.