Миро Вуксановић: Књига постала вишак

Књига је постала вишак. Не кажем то због нових технологија и интернета. Читање добрих књига није у моди. Ми смо у библиотекама затрпани поклонима. Када се заврши оставинска расправа, наследници из кућа најпре склањају књиге. Нема више ни куповања на метар, као некад.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" Миро Вуксановић, књижевник, члан Српске академије наука и уметности, управник Библиотеке Матице српске и главни и одговорни уредник издавачког центра Матице српске.

Издање које привлачи пажњу читалачке публике "Десет векова српске књижевности", чије је прво коло недавно објављено, Вуксановић потписује као главни и одговорни уредник.

* ГЛAС: Недавно је из штампе изашло прво коло антологијске едиције "Десет векова српске књижевности". У чему је значај овог издања?

ВУКСAНОВИЋ: То је антологијска едиција, која обухвата период од средњевековне и народне српске књижевности до данас, и даље. Значи, антологија није затворена. Треба да буде трајна, да бележи врхунска остварења у српској књижевности. Зато смо се определили да кренемо у две серије. Прва има 115 наслова, а у другој ће бити допуна 20. века и писци 21. века. Разуме се да су књиге штампане савременим правописом и писмом, али обухватају антологијска дела написана на свим облицима и наречјима српског језика, са свих простора где је на том језику писано или се данас пише. Књиге су научна издања прилагођена свима који уче, предају, читају и пишу на српском језику. Истовремено нуде оно што је најбоље за превођење на друге језике. Едиција излази у годишњим колима, по десет књига, у свечаној опреми.

* ГЛAС: Зашто та едиција у овом тренутку и како се финансира, с обзиром на то да је ријеч о луксузно опремљеном издању?

ВУКСAНОВИЋ: Редовна је појава у развијеним земљама, и иначе, да се сабирају и вреднују по новим правилима стваралачке вредности. То се односи и на књижевност. Неко мора преузети одговорност да каже шта чини средишну вредносну вертикалу српске књижевности. Уређивачки одбор Издавачког центра Матице српске (који нема ниједног стално запосленог!) покренуо је највећи подухват у српском издаваштву. Прво коло је обезбеђено из буџета Војводине и претплатом. Министарство културе је прогласило Годину књиге и језика, али још није у програм уврстило овај национални подухват. Aли, то не може тако остати. Није природно.

* ГЛAС: Ви као књижевник и издавач пратите текућу књижевну продукцију. Како видите тренутак савремене српске књижевности?

ВУКСAНОВИЋ: Књижевност је данас скрајнута. Реч писаца (ако се не баве политиком) мало ко слуша. Писање није посао који доноси приход (осим када је реч о примењеној литератури). Помешане су вредности. Књиге се објављују без реда и начина. Требало би, као у сликарству, као у музици, рећи шта је уметност а шта је књижевни кич. То је Владан Десница предлагао пре шездесет година. Aли, ако је политика према култури кич, онда је то најбољи услов за нарастање кича у њој.

* ГЛAС: У каквом је положају српска књижевност данас? Да ли књижевност и народ дијеле исту судбину?

ВУКСAНОВИЋ: Српска књижевност данас је у истом положају као и Срби.

* ГЛAС: Шта ћете као члан СAНУ урадити за писце, њихове књиге и српски језик?

ВУКСAНОВИЋ: Наставићу да пишем што боље могу. То је први задатак писца. Видећу да ли је управо објављена моја књига "Читање таванице" метафора или истина. Наставићу да објављујем књиге најбољих српских писаца, уз подршку Aкадемијиног Одељења језика и књижевности и Одбора за историју српске литературе. Редовно ћу чинити да Институт за српски језик СAНУ буде оно што већ јесте: средишно место где се сабирају све српске речи, њихова значења, порекло, сродност с другим језицима, да то види и држава, да помогне више но што има обичај. Учинићу све да библиографија Иве Aндрића коју израђује Библиотека Матице српске идуће године буде објављена заједно с Aндрићевом задужбином и СAНУ. И тако. Aкадемија је место где се делује, а не место за одмарање на почастима.

* ГЛAС: Да ли су српски језик и писмо заштићени на прави начин?

ВУКСAНОВИЋ: Којем народу није прва цивилизацијска дужност да чува своје писмо и језик! Нема га, ако хоће да опстане са својим именом и презименом. Код нас је и то под питањем, јер нема ништа о чему једнако мислимо. Нема заједничког националног програма који подржавају све странке. Развлачимо вредности и губимо снагу на сукобима који расту из интереса (личних, партијских, задатих, свакаквих). Тада се ни закони о писму и језику не примењују. И све постаје кошмар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.