Miro Vuksanović: Knjiga postala višak

Knjiga je postala višak. Ne kažem to zbog novih tehnologija i interneta. Čitanje dobrih knjiga nije u modi. Mi smo u bibliotekama zatrpani poklonima. Kada se završi ostavinska rasprava, naslednici iz kuća najpre sklanjaju knjige. Nema više ni kupovanja na metar, kao nekad.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" Miro Vuksanović, književnik, član Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Biblioteke Matice srpske i glavni i odgovorni urednik izdavačkog centra Matice srpske.

Izdanje koje privlači pažnju čitalačke publike "Deset vekova srpske književnosti", čije je prvo kolo nedavno objavljeno, Vuksanović potpisuje kao glavni i odgovorni urednik.

* GLAS: Nedavno je iz štampe izašlo prvo kolo antologijske edicije "Deset vekova srpske književnosti". U čemu je značaj ovog izdanja?

VUKSANOVIĆ: To je antologijska edicija, koja obuhvata period od srednjevekovne i narodne srpske književnosti do danas, i dalje. Znači, antologija nije zatvorena. Treba da bude trajna, da beleži vrhunska ostvarenja u srpskoj književnosti. Zato smo se opredelili da krenemo u dve serije. Prva ima 115 naslova, a u drugoj će biti dopuna 20. veka i pisci 21. veka. Razume se da su knjige štampane savremenim pravopisom i pismom, ali obuhvataju antologijska dela napisana na svim oblicima i narečjima srpskog jezika, sa svih prostora gde je na tom jeziku pisano ili se danas piše. Knjige su naučna izdanja prilagođena svima koji uče, predaju, čitaju i pišu na srpskom jeziku. Istovremeno nude ono što je najbolje za prevođenje na druge jezike. Edicija izlazi u godišnjim kolima, po deset knjiga, u svečanoj opremi.

* GLAS: Zašto ta edicija u ovom trenutku i kako se finansira, s obzirom na to da je riječ o luksuzno opremljenom izdanju?

VUKSANOVIĆ: Redovna je pojava u razvijenim zemljama, i inače, da se sabiraju i vrednuju po novim pravilima stvaralačke vrednosti. To se odnosi i na književnost. Neko mora preuzeti odgovornost da kaže šta čini središnu vrednosnu vertikalu srpske književnosti. Uređivački odbor Izdavačkog centra Matice srpske (koji nema nijednog stalno zaposlenog!) pokrenuo je najveći poduhvat u srpskom izdavaštvu. Prvo kolo je obezbeđeno iz budžeta Vojvodine i pretplatom. Ministarstvo kulture je proglasilo Godinu knjige i jezika, ali još nije u program uvrstilo ovaj nacionalni poduhvat. Ali, to ne može tako ostati. Nije prirodno.

* GLAS: Vi kao književnik i izdavač pratite tekuću književnu produkciju. Kako vidite trenutak savremene srpske književnosti?

VUKSANOVIĆ: Književnost je danas skrajnuta. Reč pisaca (ako se ne bave politikom) malo ko sluša. Pisanje nije posao koji donosi prihod (osim kada je reč o primenjenoj literaturi). Pomešane su vrednosti. Knjige se objavljuju bez reda i načina. Trebalo bi, kao u slikarstvu, kao u muzici, reći šta je umetnost a šta je književni kič. To je Vladan Desnica predlagao pre šezdeset godina. Ali, ako je politika prema kulturi kič, onda je to najbolji uslov za narastanje kiča u njoj.

* GLAS: U kakvom je položaju srpska književnost danas? Da li književnost i narod dijele istu sudbinu?

VUKSANOVIĆ: Srpska književnost danas je u istom položaju kao i Srbi.

* GLAS: Šta ćete kao član SANU uraditi za pisce, njihove knjige i srpski jezik?

VUKSANOVIĆ: Nastaviću da pišem što bolje mogu. To je prvi zadatak pisca. Videću da li je upravo objavljena moja knjiga "Čitanje tavanice" metafora ili istina. Nastaviću da objavljujem knjige najboljih srpskih pisaca, uz podršku Akademijinog Odeljenja jezika i književnosti i Odbora za istoriju srpske literature. Redovno ću činiti da Institut za srpski jezik SANU bude ono što već jeste: središno mesto gde se sabiraju sve srpske reči, njihova značenja, poreklo, srodnost s drugim jezicima, da to vidi i država, da pomogne više no što ima običaj. Učiniću sve da bibliografija Ive Andrića koju izrađuje Biblioteka Matice srpske iduće godine bude objavljena zajedno s Andrićevom zadužbinom i SANU. I tako. Akademija je mesto gde se deluje, a ne mesto za odmaranje na počastima.

* GLAS: Da li su srpski jezik i pismo zaštićeni na pravi način?

VUKSANOVIĆ: Kojem narodu nije prva civilizacijska dužnost da čuva svoje pismo i jezik! Nema ga, ako hoće da opstane sa svojim imenom i prezimenom. Kod nas je i to pod pitanjem, jer nema ništa o čemu jednako mislimo. Nema zajedničkog nacionalnog programa koji podržavaju sve stranke. Razvlačimo vrednosti i gubimo snagu na sukobima koji rastu iz interesa (ličnih, partijskih, zadatih, svakakvih). Tada se ni zakoni o pismu i jeziku ne primenjuju. I sve postaje košmar.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.