Миро Вуксановић - Десет векова српске књижевности у новом руху

БAЊAЛУКA - Рад на пројекту антологије "Десет векова књижевности" је капиталан издавачки подухват који ће трајати неколико година, долазиће и нови писци, има времена да се укључе још неки књижевници 20. века.

Рекао је ово за "Глас Српске" управник Библиотеке Матице српске из Новог Сада и уредник Издавачког центра Матице српске Миро Вукановић.

Матица српске покренула је антологијску едицију "Десет векова српске књижевности" који је Вуксановић означио као највећи издавачки подухват што се тиче српског језика.

- Становиште нас који смо у уређивачком одбору и у издавачком центру који је то покренуо јесте да сматрамо да је то потребно урадити барем два пута у једном веку. Са места докле се стигло у теорији и историји и науци о књижевности, са тог узвишења требало би осмотрити целокупан опус који је створен на српском језику и суочавањем тих нових сазнања и тумачења, са оним што је традиционално - истакао је Вуксановић.

Према његовим ријечима, требало би да се на нов начин пласира оно што се сматра најбољим што је на српском језику написано.

- Имали смо у виду да је Матица српска заједно са Српском књижевном задругом пре педесетак година објавила познату едицију "Српска књижевност у 100 књига" и то је једина едиција која је покушала у целости да прикаже српску књижевност - каже Вуксановић.

Све оно што је настајало у усменом или писменом облику, од 12. века до данас, додао је он, обухваћено је овом едицијом.

- Трудили смо се да изаберемо оно што је најбоље у српској књижевности настало за тих десет векова. У свакој књизи смо на крају штампали основна начела и концепцијска правила којих се придржавамо и то смо дали врло кратко и прегледно - испричао је Вуксановић.

Читаоци ће тако имати прилику да најбоља књижевна дјела српске књижевности пронађу у овој антологији.

- Определили смо се да то радимо у два корака. Прво да одаберемо оно што би било неспорно до 20. века, затим да обухватимо 20. век, укључујући и почетак 21. века - рекао је Вуксановић.

Он се осврнуо на чињеницу да није добро ограничити број књига у антологији.

 - Прво смо размишљали да то буде 150 књига. Међутим, када се год одреди тачан број, почињете да робујете том броју и морате да жртвујете неког изванредног писца, што је бесмислено. Да се не бисмо огрешили о неке писце који су сада у активној фази стварања оставили смо могућност да повећамо број књига - закључио је Вуксановић.

Заједничке књиге

- У оквиру антологије имаћемо заједничке књиге. Можемо узети за пример Милана Ракића, чије дело чини педесетак песама. У том формату и опреми, ако иде књига до 500 страница, Ракић може да има заједничку књигу са Aлексом Шантићем. Тако ћемо практично имати две књиге у једној - каже Миро Вуксановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.