Миро Вуксановић: Читаоци дишу на награде

Греши сваки писац и неће добити сваки писац награду који за њу пише. Ја сам од оних који не мисли ни на писца, ни на читаоца, ни на пријем награде кад пише своју књигу. Мислим да другачије и не може и све би друго био неки компромис који мора бити откривен - рекао је за "Глас Српске" књижевник Миро Вуксановић, који је управник Библиотеке Матице српске и потпредсједник Матице српске, као и члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије и Српског биографског речника.

Он је добитник најзначајнијих књижевних и других награда у Србији. Управник је Библиотеке Матице српске од 1988. године и ријешио је статусна питања установе, учинио да се у свакодневном раду спајају традиција и модерно, отворио нове читаонице за раритете и научни рад.

* ГЛAС: У низу функција које обављате и звања које, како кажете, с поносом носите је и да сте недавно постали члан Српске академије наука и уметности. Шта то за Вас значи?

ВУКСAНОВИЋ: Почетком новембра примљен сам у Српску академију наука и уметности и за сваког човека који се бави науком и уметношћу то је нешто што може сматрати круном свог успеха и дотадашњег рада. Сматрам да чланство у Aкадемији није само почаст, јер онда тек човек треба да започне једну своју нову активност и да покаже да може учинити за свој народ, његову науку и културу и више него што је до тада урадио.

* ГЛAС: Да ли је завршена доградња новог дијела објекта Библиотеке Матице српске?

ВУКСAНОВИЋ: Матица српска је јединствена установа у свету. Свака прича о Матици је прича о њеном народу, како јој и име каже, а њена библиотека је кућа укупног људског памћења, где се уједињују духовне вредности и укрштају културе и језици. Радим у Библиотеци Матице српске као њен управник 22 године и пре десетак година почели смо доградњу постојеће зграде и радови су завршени. У том новом, дограђеном простору има 20 километара полица за књиге, тако да је то једна најпространија нова кућа за књиге у нашем народу.

* ГЛAС: У чему се огледа значај Матице српске и њеног "Летописа"?

ВУКСAНОВИЋ: Као најстарија књижевна, културна и научна установа српског народа, Матица српска основана је 1826. године у Пешти, а од 1864. године је у Новом Саду. Основана је заправо да би очувала "Летопис", наш најстарији часопис који излази од 1824. године и да би објављивала књиге наших писаца. "Летопис" је био и остао велика капија кроз коју су прошли безмало сви наши велики писци. Он и сада, после дугогодишњег трајања, настоји да буде не само регистратор, него и регулатор научне, културне и књижевне мисли и духовности народа које представља. То је уједно и споменик који живи и расте. Прве књиге Матица је објавила 1827. године и то су биле књиге Милована Видаковића, тадашњег најпопуларнијег писца романа и Јована Стерије Поповића. Кроз све ове године расте та једна грана српске књижевности кроз Матицу српску. Кроз њена научна одељења, којих има седам, кроз стручне зборнике и лексикографска издања, библиотеку која има 3,5 милиона публикација, галерију која има око 7.000 изузетних радова и то је централно место када је о тој области реч за 18. и 19. век.

* ГЛAС: Каква је сарадња са издавачким кућама у региону?

ВУКСAНОВИЋ: Матица као оснивач и њене установе Библиотека, Галерија и Издавачки центар, свако од нас са сродним установама сарађује. Тако да у матичним публикацијама сарађују људи из Републике Српске, објављују своје научне и књижевне радове, књиге и било би потребно више времена да набројим све те људе који тако сарађују. Имамо и редовну сарадњу размене обавезног примерка свега онога што се штампа код нас и оног што се штампа у Републици Српској преко Универзитетске библиотеке и Народне библиотеке из Бање Луке и то је нешто што ће се и даље наставити.

* ГЛAС: Добитник сте бројних награда, међу њима и НИН-ове награде 2005. године за књигу "Семољ земља", прошле године награде "Ђуро Даничић"... Какав је Ваш однос према наградама?

ВУКСAНОВИЋ: Имао сам прилику да добијем и награду "Мирослављево јеванђеље" у Црној Гори, што је после "Његошеве награде за књижевност", као и награду "Светозар Ћоровић" у Билећи на "Ћоровићевим сусретима" и захваљујући тој награди изабран сам за почасног грађанина Билеће. То је за мене велика част и обавеза. Награде су потребне зато што наши читаоци данас читају због награда, могао бих рећи да "дишу" на награде. Данас се неки однос према књигама одређује према томе да ли је књига награђена или није. Централно место када је реч о српској књижевности је НИН-ова награда. Приповетка, као водећи жанр у српској књижевности раније, сада је потиснута. Сада имате неколико десетина збирки приповедака годишње, а око 130 романа, с тим да се многе ствари називају романом. У питању је једна утакмица да би се добила та једна средишња награда и добијањем те награде се помера место тог писца и однос према

њему.

Нове књиге

- Матица Српска има и Издавачки центар, који смо основали пре две године, затим едицију "Матица", где објављује књиге по позиву водећих српских писаца. Ту је "Прва књига", едиција за најмлађе и конкурс је стално отворен и излази од 1957. године. Ове године би требало да се појави ново коло "Десет векова српске књижевности". То је заправо антологија српске књижевности. Десет књига је већ припремљено за штампу и до Сајма књига требало би да их буде још десет - најавио је Миро Вуксановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.