Miro Vuksanović: Čitaoci dišu na nagrade

Greši svaki pisac i neće dobiti svaki pisac nagradu koji za nju piše. Ja sam od onih koji ne misli ni na pisca, ni na čitaoca, ni na prijem nagrade kad piše svoju knjigu. Mislim da drugačije i ne može i sve bi drugo bio neki kompromis koji mora biti otkriven - rekao je za "Glas Srpske" književnik Miro Vuksanović, koji je upravnik Biblioteke Matice srpske i potpredsjednik Matice srpske, kao i član Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i Srpskog biografskog rečnika.

On je dobitnik najznačajnijih književnih i drugih nagrada u Srbiji. Upravnik je Biblioteke Matice srpske od 1988. godine i riješio je statusna pitanja ustanove, učinio da se u svakodnevnom radu spajaju tradicija i moderno, otvorio nove čitaonice za raritete i naučni rad.

* GLAS: U nizu funkcija koje obavljate i zvanja koje, kako kažete, s ponosom nosite je i da ste nedavno postali član Srpske akademije nauka i umetnosti. Šta to za Vas znači?

VUKSANOVIĆ: Početkom novembra primljen sam u Srpsku akademiju nauka i umetnosti i za svakog čoveka koji se bavi naukom i umetnošću to je nešto što može smatrati krunom svog uspeha i dotadašnjeg rada. Smatram da članstvo u Akademiji nije samo počast, jer onda tek čovek treba da započne jednu svoju novu aktivnost i da pokaže da može učiniti za svoj narod, njegovu nauku i kulturu i više nego što je do tada uradio.

* GLAS: Da li je završena dogradnja novog dijela objekta Biblioteke Matice srpske?

VUKSANOVIĆ: Matica srpska je jedinstvena ustanova u svetu. Svaka priča o Matici je priča o njenom narodu, kako joj i ime kaže, a njena biblioteka je kuća ukupnog ljudskog pamćenja, gde se ujedinjuju duhovne vrednosti i ukrštaju kulture i jezici. Radim u Biblioteci Matice srpske kao njen upravnik 22 godine i pre desetak godina počeli smo dogradnju postojeće zgrade i radovi su završeni. U tom novom, dograđenom prostoru ima 20 kilometara polica za knjige, tako da je to jedna najprostranija nova kuća za knjige u našem narodu.

* GLAS: U čemu se ogleda značaj Matice srpske i njenog "Letopisa"?

VUKSANOVIĆ: Kao najstarija književna, kulturna i naučna ustanova srpskog naroda, Matica srpska osnovana je 1826. godine u Pešti, a od 1864. godine je u Novom Sadu. Osnovana je zapravo da bi očuvala "Letopis", naš najstariji časopis koji izlazi od 1824. godine i da bi objavljivala knjige naših pisaca. "Letopis" je bio i ostao velika kapija kroz koju su prošli bezmalo svi naši veliki pisci. On i sada, posle dugogodišnjeg trajanja, nastoji da bude ne samo registrator, nego i regulator naučne, kulturne i književne misli i duhovnosti naroda koje predstavlja. To je ujedno i spomenik koji živi i raste. Prve knjige Matica je objavila 1827. godine i to su bile knjige Milovana Vidakovića, tadašnjeg najpopularnijeg pisca romana i Jovana Sterije Popovića. Kroz sve ove godine raste ta jedna grana srpske književnosti kroz Maticu srpsku. Kroz njena naučna odeljenja, kojih ima sedam, kroz stručne zbornike i leksikografska izdanja, biblioteku koja ima 3,5 miliona publikacija, galeriju koja ima oko 7.000 izuzetnih radova i to je centralno mesto kada je o toj oblasti reč za 18. i 19. vek.

* GLAS: Kakva je saradnja sa izdavačkim kućama u regionu?

VUKSANOVIĆ: Matica kao osnivač i njene ustanove Biblioteka, Galerija i Izdavački centar, svako od nas sa srodnim ustanovama sarađuje. Tako da u matičnim publikacijama sarađuju ljudi iz Republike Srpske, objavljuju svoje naučne i književne radove, knjige i bilo bi potrebno više vremena da nabrojim sve te ljude koji tako sarađuju. Imamo i redovnu saradnju razmene obaveznog primerka svega onoga što se štampa kod nas i onog što se štampa u Republici Srpskoj preko Univerzitetske biblioteke i Narodne biblioteke iz Banje Luke i to je nešto što će se i dalje nastaviti.

* GLAS: Dobitnik ste brojnih nagrada, među njima i NIN-ove nagrade 2005. godine za knjigu "Semolj zemlja", prošle godine nagrade "Đuro Daničić"... Kakav je Vaš odnos prema nagradama?

VUKSANOVIĆ: Imao sam priliku da dobijem i nagradu "Miroslavljevo jevanđelje" u Crnoj Gori, što je posle "Njegoševe nagrade za književnost", kao i nagradu "Svetozar Ćorović" u Bileći na "Ćorovićevim susretima" i zahvaljujući toj nagradi izabran sam za počasnog građanina Bileće. To je za mene velika čast i obaveza. Nagrade su potrebne zato što naši čitaoci danas čitaju zbog nagrada, mogao bih reći da "dišu" na nagrade. Danas se neki odnos prema knjigama određuje prema tome da li je knjiga nagrađena ili nije. Centralno mesto kada je reč o srpskoj književnosti je NIN-ova nagrada. Pripovetka, kao vodeći žanr u srpskoj književnosti ranije, sada je potisnuta. Sada imate nekoliko desetina zbirki pripovedaka godišnje, a oko 130 romana, s tim da se mnoge stvari nazivaju romanom. U pitanju je jedna utakmica da bi se dobila ta jedna središnja nagrada i dobijanjem te nagrade se pomera mesto tog pisca i odnos prema

njemu.

Nove knjige

- Matica Srpska ima i Izdavački centar, koji smo osnovali pre dve godine, zatim ediciju "Matica", gde objavljuje knjige po pozivu vodećih srpskih pisaca. Tu je "Prva knjiga", edicija za najmlađe i konkurs je stalno otvoren i izlazi od 1957. godine. Ove godine bi trebalo da se pojavi novo kolo "Deset vekova srpske književnosti". To je zapravo antologija srpske književnosti. Deset knjiga je već pripremljeno za štampu i do Sajma knjiga trebalo bi da ih bude još deset - najavio je Miro Vuksanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.