Мирјана Лучић: Слике између атељеа и кофера

Елитистичке галерије у Шпанији су недоступне већини умјетника. То су галерије које комуницирају међусобно и у којима нити један смртник, уколико није препоручен од друге галерије из истог круга, никада неће излагати - рекла је за "Глас Српске" академски сликар Мирјана Лучић.

Рођена Сарајка, Лучићева од 1992. године живи у Мадриду, а њену нову изложбу "Записи из Шпаније" публика може да погледа до 9. августа у бањалучкој LTG галерији.    

* ГЛAС: Назив изложбе асоцира на Ваш живот у Шпанији посљедњих година?

ЛУЧИЋ: Слична је ситуација свих нас који смо измјештени са простора гдје смо некада живјели. Као да сви живимо са неким коферима који су на пола пута да буду спаковани или распаковани. То је ситуација која се понавља из године у годину. Сваки пут кад се вратим ти кофери остају у дневној соби да запињем о њих. Осјећамо се као да смо само привремено ту. Назив "записи" упућује на лични емотивни доживљај. Као да је ријеч о забиљешкама које човјек брзо уради и не придаје им неко велико значење.

* ГЛAС: Који временски период обухвата поставка у бањалучкој LTG галерији?

ЛУЧИЋ: Најстарији цртеж на изложби је из серије цртежа "Aнатомија једне жеље", коју сам започела 1995, три године послије доласка у Шпанију. То је циклус који и даље настављам, јако ми је драг и неисцрпан као тема. И даље у њему налазим неку врсту знатижеље. Остале слике са изложбе настајале су у посљедње двије до три године.

* ГЛAС: Како је почео Ваш сусрет са умјетношћу?

ЛУЧИЋ: Све своје активности, осим сликарства, свела сам на минимум. Осим на Aкадемији умјетности, дипломирала сам и књижевност. Сваки пут када се селим остављам књиге, на крају сам оставила пет, шест књига које увијек носим са собом. Библиотека ми се свела на тих неколико књига којима се увијек враћам. Из цијелог репертоара лијепе књижевности читам једино аутобиографије умјетника или нека њихова свједочења која ме интересују. Свој живот сам свела на једноставност. Идеална ситуација ми је када у току дана ниједном не зазвони телефон, када ме нико не тражи. Волим када могу да у атељеу будем десет до 12 сати без прекида. Када се увече вратим кући, наставим да цртам. Поред цртања, предајем и на универзитету.      

* ГЛAС: Да ли бисте могли да упоредите нашу и шпанску ликовну сцену?

ЛУЧИЋ: Увијек волимо да се поредимо са западом и мислим да је у томе наша грешка. Aко баш морамо да се поредимо, има толико ствари у којима је ова наша ситуација много боља него њихова. Бањалучка LTG галерија љепотом свог простора и ексклузивношћу ентеријера може да се налази у центру Мадрида, Париза или Лондона. Људи из ове галерије су веома професионални. Сазнала сам да је зграда у којој се налази Музеј савремене умјетности Републике Српске некада била зграда жељезничке станице. Тај простор одлично изгледа. Немамо разлога да сматрамо да смо лошији што се тиче галерија, музеја, а ни квалитета изложених радова, ни бројности публике која долази на изложбе.           

Штаљо

- Била сам на отварању изложбе дјела Енвера Штаље у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Та изложба ме обрадовала на посебан начин, јер сам видјела бројну публику која је дошла у Музеј. Међу посјетиоцима сам примијетила жену са бебом, као и другу жену са троје дјеце, људе разних генерација. Изгледа да је тај културни догађај много значио Бањалуци - рекла је Мирјана Лучић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.