Мирјана Ђурђевић: Историјске личности као инспирација за Бремасоне

Да сам радњу романа "Бремасони" сместила у данашње време, читаоци би у њему неминовно тражили некакво сензационалистичко штиво, а то нипошто нисам желела. "Самоуспављивања" Велике Ложе "Југославија" 1940. - где је "сан" потрајао идућих 50 година - учинио ми се као одличан тренутак да се начини пресек и пристојан отклон од масонерије данас.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" књижевница Мирјана Ђурђевић из Београда, чији ће се нови роман "Бремасони" сутра појавити у књижарама. Она је за свој претходни роман "Каја, Београд и добри Aмериканац" добила награду "Меша Селимовић".

* ГЛAС: Озбиљну тему обрадили сте на духовит начин, што је својствено и Вашим претходним романима. Да ли сте жељели да читаоци кроз питко штиво сазнају занимљиве ствари из прошлости?

ЂУРЂЕВИЋ: Многе теме своју "озбиљност" дугују мистификацијама, намерним или ненамерним, оним проистеклим из обичне глупости или површности. Опустите се, и масони су само људи, а међусобно се разликују колико и стотинак путника који се случајно нађу згужвани у аутобусу градског превоза, на пример. Дакле, сасвим згодно друштванце и за комедију нарави. Узгред, "Бремасони" на моменте уопште нису онолико питко штиво као моје претходне књиге, што је био данак веродостојности. Aли пажљив читалац одиста има штошта и да научи.

* ГЛAС: У књизи сте се дотакли и веома важних историјских личности као што је Бранислав Нушић. Колико сте морали да истражујте радећи на књизи и колико дуго сте је писали?

ЂУРЂЕВИЋ: Веома дуго и још темељније него када сам припремала "Чуваре светиње" и "Кају" - литература је јако обимна и неуједначеног квалитета и степена поузданости. Посебно је штура када је у питању "масонски живот" неких историјских личности, па сам ту њихове "масонске карактере" морала да ишчитавам између редова њихових "профаних" биографија које су боље познате. Тај део ми је био и најинтригантнији, а никада нећемо сазнати колико сам успела, јер нема живих сведока.

* ГЛAС: Занимљиво је да се бавите и женском масонском ложом. Да ли сте то урадили свјесно, да књизи дате и једну другу ноту?

ГЛAС: Масонерија се традиционално сматра једном смртно озбиљном ексклузивно мушком "забавом", мада у пракси није увек баш сасвим тако. Измишљањем и промишљањем женске ложе желела сам себи, а самим тим и читаоцима, да откријем како би то исто радиле жене. И то не било какве, већ "слободне жене на добром гласу", што је основни предуслов за приступање слободнозидарском покрету. Мада су и слобода и добар глас прилично дискутабилна питања, да парафразирам једну од јунакиња романа. Пошла сам дакле од истих уверења, истих етичких начела, ставила сам их чак пред исте практичне задатке, само се пол разликовао - и одједном је све било потпуно другачије. Са скромним закључком да нам све много боље полази за руком ако делујемо заједно. Толико о фамозној мушкомасонској "равнотежи".

* ГЛAС: Признали сте да сте "заљубљени" у Симу Милутиновића Сарајлију, такође историјску личност која се појављује у књизи. Шта је било пресудно да одаберете баш те, а не неке друге историјске личности за роман?

ЂУРЂЕВИЋ: О Сими Милутиновићу Сарајлији сам јако мало знала пре него што сам почела да пишем "Бремасоне". Испоставило се да ће ми он својим животом и делом постати најинспиративнији лик за језичке и "езотеријске" играрије у роману. Заиста ме је очарао. Разлика између Нушића - комедиографа и Нушића - "озбиљног писца" одувек ме је копкала. Роман ми је дао прилику да га још додатно "уозбиљим" у Нушића - масона, и добили смо шта смо добили. За Борислава Пекића немам чак ни праве материјалне доказе да је доиста био масон. По многим својим убеђењима могао је бити, по неким карактерним цртама не. И то сам покушала да спроведем кроз причу. Дакле, тих неколико кључних историјских ликова су мени лично били инспиративни за промишљање масонерије. Дакако, у роману једнако важне улоге играју и многи измишљени мушкарци и жене...

Мјесто за књигу

* ГЛAС: Какво мјесто за Вас заузима "Бремасонерија" међу свим књигама које сте објавили?

ЂУРЂЕВИЋ: Писац увек мисли да је књига коју је управо завршио најзрелија, најкомплекснија, нај-нај-нај... од свега што је до тада написао. И то га држи док не почне да пише следећу. Дакле, нисам ја права адреса за ваше питање. На њега морају да одговоре читаоци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.