Mirjana Đurđević: Istorijske ličnosti kao inspiracija za Bremasone

Da sam radnju romana "Bremasoni" smestila u današnje vreme, čitaoci bi u njemu neminovno tražili nekakvo senzacionalističko štivo, a to nipošto nisam želela. "Samouspavljivanja" Velike Lože "Jugoslavija" 1940. - gde je "san" potrajao idućih 50 godina - učinio mi se kao odličan trenutak da se načini presek i pristojan otklon od masonerije danas.

Rekla je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" književnica Mirjana Đurđević iz Beograda, čiji će se novi roman "Bremasoni" sutra pojaviti u knjižarama. Ona je za svoj prethodni roman "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" dobila nagradu "Meša Selimović".

* GLAS: Ozbiljnu temu obradili ste na duhovit način, što je svojstveno i Vašim prethodnim romanima. Da li ste željeli da čitaoci kroz pitko štivo saznaju zanimljive stvari iz prošlosti?

ĐURĐEVIĆ: Mnoge teme svoju "ozbiljnost" duguju mistifikacijama, namernim ili nenamernim, onim proisteklim iz obične gluposti ili površnosti. Opustite se, i masoni su samo ljudi, a međusobno se razlikuju koliko i stotinak putnika koji se slučajno nađu zgužvani u autobusu gradskog prevoza, na primer. Dakle, sasvim zgodno društvance i za komediju naravi. Uzgred, "Bremasoni" na momente uopšte nisu onoliko pitko štivo kao moje prethodne knjige, što je bio danak verodostojnosti. Ali pažljiv čitalac odista ima štošta i da nauči.

* GLAS: U knjizi ste se dotakli i veoma važnih istorijskih ličnosti kao što je Branislav Nušić. Koliko ste morali da istražujte radeći na knjizi i koliko dugo ste je pisali?

ĐURĐEVIĆ: Veoma dugo i još temeljnije nego kada sam pripremala "Čuvare svetinje" i "Kaju" - literatura je jako obimna i neujednačenog kvaliteta i stepena pouzdanosti. Posebno je štura kada je u pitanju "masonski život" nekih istorijskih ličnosti, pa sam tu njihove "masonske karaktere" morala da iščitavam između redova njihovih "profanih" biografija koje su bolje poznate. Taj deo mi je bio i najintrigantniji, a nikada nećemo saznati koliko sam uspela, jer nema živih svedoka.

* GLAS: Zanimljivo je da se bavite i ženskom masonskom ložom. Da li ste to uradili svjesno, da knjizi date i jednu drugu notu?

GLAS: Masonerija se tradicionalno smatra jednom smrtno ozbiljnom ekskluzivno muškom "zabavom", mada u praksi nije uvek baš sasvim tako. Izmišljanjem i promišljanjem ženske lože želela sam sebi, a samim tim i čitaocima, da otkrijem kako bi to isto radile žene. I to ne bilo kakve, već "slobodne žene na dobrom glasu", što je osnovni preduslov za pristupanje slobodnozidarskom pokretu. Mada su i sloboda i dobar glas prilično diskutabilna pitanja, da parafraziram jednu od junakinja romana. Pošla sam dakle od istih uverenja, istih etičkih načela, stavila sam ih čak pred iste praktične zadatke, samo se pol razlikovao - i odjednom je sve bilo potpuno drugačije. Sa skromnim zaključkom da nam sve mnogo bolje polazi za rukom ako delujemo zajedno. Toliko o famoznoj muškomasonskoj "ravnoteži".

* GLAS: Priznali ste da ste "zaljubljeni" u Simu Milutinovića Sarajliju, takođe istorijsku ličnost koja se pojavljuje u knjizi. Šta je bilo presudno da odaberete baš te, a ne neke druge istorijske ličnosti za roman?

ĐURĐEVIĆ: O Simi Milutinoviću Sarajliji sam jako malo znala pre nego što sam počela da pišem "Bremasone". Ispostavilo se da će mi on svojim životom i delom postati najinspirativniji lik za jezičke i "ezoterijske" igrarije u romanu. Zaista me je očarao. Razlika između Nušića - komediografa i Nušića - "ozbiljnog pisca" oduvek me je kopkala. Roman mi je dao priliku da ga još dodatno "uozbiljim" u Nušića - masona, i dobili smo šta smo dobili. Za Borislava Pekića nemam čak ni prave materijalne dokaze da je doista bio mason. Po mnogim svojim ubeđenjima mogao je biti, po nekim karakternim crtama ne. I to sam pokušala da sprovedem kroz priču. Dakle, tih nekoliko ključnih istorijskih likova su meni lično bili inspirativni za promišljanje masonerije. Dakako, u romanu jednako važne uloge igraju i mnogi izmišljeni muškarci i žene...

Mjesto za knjigu

* GLAS: Kakvo mjesto za Vas zauzima "Bremasonerija" među svim knjigama koje ste objavili?

ĐURĐEVIĆ: Pisac uvek misli da je knjiga koju je upravo završio najzrelija, najkompleksnija, naj-naj-naj... od svega što je do tada napisao. I to ga drži dok ne počne da piše sledeću. Dakle, nisam ja prava adresa za vaše pitanje. Na njega moraju da odgovore čitaoci.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.