Миодраг Јовановић: Сцена тражи рад, борбу и упорност

Искрено, пошто сам био замјена, нисам очекивао тако леп пријем иако сам, што се спортским речником каже, дао све од себе на сцени. И када смо, поред главних награда, специјалне награде за глуму освојили колега Марко Вукосав и ја, био сам пријатно изненађен, али и захвалан и жирију и публици да је тај труд био препознат. На почетку бих захвалио колеги Илији Ивановићу, који ми је заправо пружио могућност да играм улогу Билија Бибита позвавши ме да га мењам за то једно играње.

Рекао је ово за "Глас Српске" талентовани глумац Миодраг Јовановић коментаришући добијање специјалне награде за глуму на фестивалу "Љубица" за представу "Лет изнад кукавичјег гнезда" редитеља Горана Дамјанца. Иако се у роли Билија Бибита појавио као замјена након краћих припрема са остатком ансамбла, истиче да је добар пријем цијеле екипе олакшао његов глумачки задатак.

- Екипа представе из Приједора заједно са редитељем Гораном Дамјанцем ме је јако добро прихватила и захвалан сам што су се нашли при руци за било каква питања и недоумице које сам имао. И та позитивна енергија између целе поставке се вероватно осетила чим је представа имала тако добар пријем у Градишци - рекао је Јовановић.

ГЛАС: Ако се не варамо, ово је Ваш први професионални ангажман ван оквира Академије и студентских пројеката. По Вама, да ли политика и могућности модерних театара пружају довољно шанси и могућности за младе глумце који долазе или је сваки умјетник осуђен да се бори и тражи своје мјесто на сцени, која се, мора се признати, све више развија?

ЈОВАНОВИЋ: Јесте, то је мој први професионални ангажман. Истину говорећи, не верујем да млади глумци имају довољно шанси за доказивање и да све понуде падају са неба. Међутим, ипак мислим да млади глумци морају да се боре за своје место. Шанси има, наравно, има и доста студентских пројеката у којима млади глумац може бити примећен, али се све то ипак на неки начин мора добро искористити и самим тим мислим да су у сваком случају борба и труд неопходни.

ГЛАС: Не тако давно имали сте успјешно извођење студентске представе "Три витеза из Вероне". У питању је Шекспиров класик који је режирао млади руски редитељ Илија Зајцев, прилично лијепо примљен од публике . Како сте се спремали за ову ролу и колико је значајно било радити  са Зајцевом, редитељем који долази из другог говорног и културног подручја? 

ЈОВАНОВИЋ: За улогу у овој представи спремао сам се највећим делом уз помоћ редитеља. Једноставно смо имали пробе сваки дан, по цео дан. Знали смо који ће се комад радити, пре почетка процеса сви смо дошли спремни и након неколико проба, на којима је редитељ испитивао наше могућности кроз импровизације, почели смо да постављамо комад. Постојао је тај проблем са споразумевањем и нисмо увек знали шта се од нас тражи, али је то баш зато једно огромно искуство које ћу ценити и које ће сигурно ценити све моје колеге са класе, односно сви из представе "Два витеза из Вероне". 

ГЛАС: Готово да нема тог глумца који се није племенито "огребао" о силно глумачко знање које посједује Ваш глумачки мецена Јелена Трепетова Костић, па морамо да Вас питамо шта сте научили од Вашег учитеља глуме и шта бисте вјечно зацртали у Ваш лексикон глумачких вјештина? 

ЈОВАНОВИЋ: Јелена ме је научила много чему, и мене и моје колеге. Да је неке среће па да имамо неку посебну вештину не би ли та њена силна знања упили. (смијех). Има доста ствари које ћу памтити и које ће вечито бити урезане дубоко у мени, једна од таквих ствари су, рецимо, правила за улазак на сцену. Знате, јер на сцени никад није обичан дан и увек мора нешто да буде специјално. То сам научио. Стога сад, док гледам разне представе, веома брзо детектујем досаду и безенергичност глумаца на сцени (смијех).

ГЛАС: Глума много даје, много узима, али шта је била иницијална каписла која Вас је одвела у воде овог умјетничког заната, који се учи цијели живот? 

ЈОВАНОВИЋ: Одмалена сам волео да гледам цртане филмове, то сам имао на компјутеру и то су ми пуштали, а да то нису радили, можда се та љубав не би ни развила (смијех). Сећам се, певали су ми песме и учили ме рецитације. Међутим, негде на трећој години гимназије, наравно нисам имао представу о томе шта ћу уписати, елем, изашао је неки филм у биоскопу који сам ја морао отићи да погледам два или три пута. Одмах након тога другарица ме је позвала да дођем у неку школу глуме и тако сам полако кренуо, после је ту дошло и академско позориште у Нишу и касније академија. Док се тај упис није још ни догодио, уписао сам и правни факултет па затим и српски језик и књижевност. Ни на једном од тих места се нисам осећао као да радим праву ствар, тако да су ми, ако ништа друго, добра потврда да сам сада на правом месту. Цео живот, током свих ових дешавања, имао сам пуну подршку родитеља и заиста се трудим да чешће сам себе подсећам о томе.

ГЛАС: Запажену улогу имали сте управо у представи "Чеховљеве једночинке" у режији поменуте Јелене Трепетове Костић. Сјајан сценски омаж великану руске књижевности Антону Павловичу Чехову, краљу кратке приче и једном од утемељивача модерног реализма. Шта је глумац Јовановић највише научио из овог пројекта и самим сценским студирањем великог Чехова? 

ЈОВАНОВИЋ: Драгоцен процес, свакако. Било је прилично напорно током процеса, међутим, ако све саберемо и одузмимо,  ипак смо ми ти који смо добро прошли јер смо доста тога научили у студирању само Чехова и начин на који смо успели да проникнемо у руски дух, наравно све уз помоћ наше професорке. По мом мишљењу, наша професорка једна је од ретких која има тако посебан приступ у раду са Чеховом, није чудо што је велики акценат на томе. И то ме радује и неке ствари тек сад схватам, што је ваљда нормално. Заиста јако корисно, а податак да играмо већ трећу годину ову представу такође говори да смо урадили праву ствар! 

ПЛАНОВИ

ГЛАС:  Пред нама је јун, који је за глумачке прегаоце познат као мјесец у којем се позоришне обавезе приводе крају, претпостављамо да је тако и код Вас. Међутим, не смијемо да прескочимо питање да ли припремате нешто ново кад је у питању Ваша умјетност? Нека нова представа или чак неко снимање? 

ЈОВАНОВИЋ: За лето планирам да посећујем фестивале што је то више могуће, на неколико за сада имамо у плану и да учествујемо. Што се тиче нових пројеката, ја се надам да ће их бити, чекам их широм отворених руку. Играће се и "Витезови" и "Чеховљеве једночинке" па смо и за лето на окупу. Не искључујем ни да ће потенцијално бити снимања неког студентског филма у наредним месецима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.