Miodrag Jovanović: Scena traži rad, borbu i upornost

Iskreno, pošto sam bio zamjena, nisam očekivao tako lep prijem iako sam, što se sportskim rečnikom kaže, dao sve od sebe na sceni. I kada smo, pored glavnih nagrada, specijalne nagrade za glumu osvojili kolega Marko Vukosav i ja, bio sam prijatno iznenađen, ali i zahvalan i žiriju i publici da je taj trud bio prepoznat. Na početku bih zahvalio kolegi Iliji Ivanoviću, koji mi je zapravo pružio mogućnost da igram ulogu Bilija Bibita pozvavši me da ga menjam za to jedno igranje.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" talentovani glumac Miodrag Jovanović komentarišući dobijanje specijalne nagrade za glumu na festivalu "Ljubica" za predstavu "Let iznad kukavičjeg gnezda" reditelja Gorana Damjanca. Iako se u roli Bilija Bibita pojavio kao zamjena nakon kraćih priprema sa ostatkom ansambla, ističe da je dobar prijem cijele ekipe olakšao njegov glumački zadatak.

- Ekipa predstave iz Prijedora zajedno sa rediteljem Goranom Damjancem me je jako dobro prihvatila i zahvalan sam što su se našli pri ruci za bilo kakva pitanja i nedoumice koje sam imao. I ta pozitivna energija između cele postavke se verovatno osetila čim je predstava imala tako dobar prijem u Gradišci - rekao je Jovanović.

GLAS: Ako se ne varamo, ovo je Vaš prvi profesionalni angažman van okvira Akademije i studentskih projekata. Po Vama, da li politika i mogućnosti modernih teatara pružaju dovoljno šansi i mogućnosti za mlade glumce koji dolaze ili je svaki umjetnik osuđen da se bori i traži svoje mjesto na sceni, koja se, mora se priznati, sve više razvija?

JOVANOVIĆ: Jeste, to je moj prvi profesionalni angažman. Istinu govoreći, ne verujem da mladi glumci imaju dovoljno šansi za dokazivanje i da sve ponude padaju sa neba. Međutim, ipak mislim da mladi glumci moraju da se bore za svoje mesto. Šansi ima, naravno, ima i dosta studentskih projekata u kojima mladi glumac može biti primećen, ali se sve to ipak na neki način mora dobro iskoristiti i samim tim mislim da su u svakom slučaju borba i trud neophodni.

GLAS: Ne tako davno imali ste uspješno izvođenje studentske predstave "Tri viteza iz Verone". U pitanju je Šekspirov klasik koji je režirao mladi ruski reditelj Ilija Zajcev, prilično lijepo primljen od publike . Kako ste se spremali za ovu rolu i koliko je značajno bilo raditi  sa Zajcevom, rediteljem koji dolazi iz drugog govornog i kulturnog područja? 

JOVANOVIĆ: Za ulogu u ovoj predstavi spremao sam se najvećim delom uz pomoć reditelja. Jednostavno smo imali probe svaki dan, po ceo dan. Znali smo koji će se komad raditi, pre početka procesa svi smo došli spremni i nakon nekoliko proba, na kojima je reditelj ispitivao naše mogućnosti kroz improvizacije, počeli smo da postavljamo komad. Postojao je taj problem sa sporazumevanjem i nismo uvek znali šta se od nas traži, ali je to baš zato jedno ogromno iskustvo koje ću ceniti i koje će sigurno ceniti sve moje kolege sa klase, odnosno svi iz predstave "Dva viteza iz Verone". 

GLAS: Gotovo da nema tog glumca koji se nije plemenito "ogrebao" o silno glumačko znanje koje posjeduje Vaš glumački mecena Jelena Trepetova Kostić, pa moramo da Vas pitamo šta ste naučili od Vašeg učitelja glume i šta biste vječno zacrtali u Vaš leksikon glumačkih vještina? 

JOVANOVIĆ: Jelena me je naučila mnogo čemu, i mene i moje kolege. Da je neke sreće pa da imamo neku posebnu veštinu ne bi li ta njena silna znanja upili. (smijeh). Ima dosta stvari koje ću pamtiti i koje će večito biti urezane duboko u meni, jedna od takvih stvari su, recimo, pravila za ulazak na scenu. Znate, jer na sceni nikad nije običan dan i uvek mora nešto da bude specijalno. To sam naučio. Stoga sad, dok gledam razne predstave, veoma brzo detektujem dosadu i bezenergičnost glumaca na sceni (smijeh).

GLAS: Gluma mnogo daje, mnogo uzima, ali šta je bila inicijalna kapisla koja Vas je odvela u vode ovog umjetničkog zanata, koji se uči cijeli život? 

JOVANOVIĆ: Odmalena sam voleo da gledam crtane filmove, to sam imao na kompjuteru i to su mi puštali, a da to nisu radili, možda se ta ljubav ne bi ni razvila (smijeh). Sećam se, pevali su mi pesme i učili me recitacije. Međutim, negde na trećoj godini gimnazije, naravno nisam imao predstavu o tome šta ću upisati, elem, izašao je neki film u bioskopu koji sam ja morao otići da pogledam dva ili tri puta. Odmah nakon toga drugarica me je pozvala da dođem u neku školu glume i tako sam polako krenuo, posle je tu došlo i akademsko pozorište u Nišu i kasnije akademija. Dok se taj upis nije još ni dogodio, upisao sam i pravni fakultet pa zatim i srpski jezik i književnost. Ni na jednom od tih mesta se nisam osećao kao da radim pravu stvar, tako da su mi, ako ništa drugo, dobra potvrda da sam sada na pravom mestu. Ceo život, tokom svih ovih dešavanja, imao sam punu podršku roditelja i zaista se trudim da češće sam sebe podsećam o tome.

GLAS: Zapaženu ulogu imali ste upravo u predstavi "Čehovljeve jednočinke" u režiji pomenute Jelene Trepetove Kostić. Sjajan scenski omaž velikanu ruske književnosti Antonu Pavloviču Čehovu, kralju kratke priče i jednom od utemeljivača modernog realizma. Šta je glumac Jovanović najviše naučio iz ovog projekta i samim scenskim studiranjem velikog Čehova? 

JOVANOVIĆ: Dragocen proces, svakako. Bilo je prilično naporno tokom procesa, međutim, ako sve saberemo i oduzmimo,  ipak smo mi ti koji smo dobro prošli jer smo dosta toga naučili u studiranju samo Čehova i način na koji smo uspeli da proniknemo u ruski duh, naravno sve uz pomoć naše profesorke. Po mom mišljenju, naša profesorka jedna je od retkih koja ima tako poseban pristup u radu sa Čehovom, nije čudo što je veliki akcenat na tome. I to me raduje i neke stvari tek sad shvatam, što je valjda normalno. Zaista jako korisno, a podatak da igramo već treću godinu ovu predstavu takođe govori da smo uradili pravu stvar! 

PLANOVI

GLAS:  Pred nama je jun, koji je za glumačke pregaoce poznat kao mjesec u kojem se pozorišne obaveze privode kraju, pretpostavljamo da je tako i kod Vas. Međutim, ne smijemo da preskočimo pitanje da li pripremate nešto novo kad je u pitanju Vaša umjetnost? Neka nova predstava ili čak neko snimanje? 

JOVANOVIĆ: Za leto planiram da posećujem festivale što je to više moguće, na nekoliko za sada imamo u planu i da učestvujemo. Što se tiče novih projekata, ja se nadam da će ih biti, čekam ih širom otvorenih ruku. Igraće se i "Vitezovi" i "Čehovljeve jednočinke" pa smo i za leto na okupu. Ne isključujem ni da će potencijalno biti snimanja nekog studentskog filma u narednim mesecima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.