Мимара варалица, музеј срамотан

ЗAГРЕБ - Мимара је промишљено лагао и фалсификовао умјетничка дјела, а то му је успијевало због политичких веза. Његов је музеј по тој обмани и фалсификатима јединствен у Европи и Aмерици.

Ово тврди славни британски ликовни критичар Брајан Сјуел,  чији је текст у недавно објављеној монографији "Croatia: Aspects of Art, Architecture and Cultural Heritage" изазвао много полемика у хрватској јавности.

Наиме, осим текстова водећих британских, америчких и хрватских стручњака о хрватској култури, пажњу јавности посебно је привукло Сјуелово истраживање загребачких музеја, у којем Aнту Топића Мимару назива варалицом, а његов музеј срамоту Хрватске.

Ту стару сумњу која "исплива" сваких неколико година Сјуел је истраживао у честим посјетама Хрватској и њеним музејима, а у Загребу је, како пише, први пут био 1975. године и од тада се у њега враћао небројено пута.

- Први пут сам видио Мимарину збирку у Вили Загорје 1983. године, а за њу сам први пут чуо 1967. године. Тада сам упознао једног од Мимариних посредника, човјека који је радио с Мимаром за вријеме рата и у послијератним, хаотичним годинама - објашњава Сјуел.

Како тврди, посао тог посредника је био да јако јефтино купује слике импресивне величине и мотива. Слике које су се једноставно могле "побољшати" додатком лажних и врло амбициозних потписа.

- Ово вриједи и за већину Мимариних слика, али не за све, као што сам и навео у књизи. Као добре примјере тих фалсификата у књизи сам навео такозваног "Рафаела", те двострано ремек-дјело "Св. Петар на постољу", један од Мимариних дарова Галерији Штросмајер - истакао је Сјуел.

Лажна природа већине Мимарине колекције, додао је он, лако се открива сваком и малчице искреном истраживачу историје умјетности.  

Иако никада није лично срео Aнту Топића Мимару, објашњава како је колекционар постао озлоглашен већ 1963. године, када је Метрополитен музеју, за 600 хиљада долара, продао средњовјековни крст од слоноваче "The Bury of St. Edmunds", око којег се и данас воде многе полемике.

По његовим сазнањима, Мимарина збирка јединствен је примјер преваре у Европи и Aмерици. Други колекционари, а као добар примјер наводи Штросмајера, правили су грешке у атрибуцијама, али сасвим ненамјерне.  

- Мимара је радио сасвим супротно. Он је промишљено варао и фалсификовао. Једино што сам могао да закључим је до је Мимара био неповредив у старој Југославији због пријатељства с Титом - нагласио је Сјуел.

Оштар језик

Брајан Сјуел више од 30 година пише критике за "The Evening Standard". Добитник је бројних новинарских и критичарских награда. Сјуелове критике читане су због његовог великог знања, детаљних рецензија и опсежног вокабулара, али и оштрог језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.