Милосав Тешић Пјесме мистичне воденице

Поезија Бранка Радичевића је чврсто ослоњена на српски народни језик и српско народно песништво, било епско или лирско. Бранко је био песник који је имао довољно индивидуалности да стекнемо један општи утисак о његовом стваралаштву.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" академик, пјесник, есејиста и лингвиста Милосав Тешић, који је бесједом о Бранку Радичевићу отворио традиционално "Бранково коло" у Сремским Карловцима.

- Велика ми је част што сам беседом о Радичевићу отворио "Бранково коло", које ове године обележава значајан јубилеј од 40 година. О њему се доста писало и говорило, а реч је о једном од наших најзначајнијих песника - рекао је Тешић.

* ГЛAС: На јубиларном, четрдесетом "Бранковом колу" говорили сте бесједу о стваралаштву Бранка Радичевића. Шта то карактерише његову поезију и колико је био сличан својим савременицима?

ТЕШИЋ: Гледано на поезију у најширем смислу, на поезију која је писана пре њега, назовимо то романтичарско песништво наших песника класициста, коју поједини називају објективном поезијом, те када то упоредимо са поезијом Бранка Радичевића видећемо да постоји огромна разлика. Њихово песништво је за данашњег читаоца, али и за многе ондашње читаоце прилично неразумљиво и непријемчиво за шири читалачки круг, а могли су га могли пратити само образовани људи. За разлику од тога, када читамо песме Бранка Радичевића, имамо утисак да их је испевао народни певач. Ипак, његову поезију карактерише оно лично, ауторско, а у његовим песмама је то и те како приметно.

* ГЛAС: Недавно је из штампе изашла Ваша нова књига пјесама "Млинско коло" која читаоца доводи у предјеле Вашег завичаја и дјетињства. Шта Вас је заправо "водило" у стварању?

ТЕШИЋ: И у досадашњим мојим књигама има доста воденичких мотива, воденица ме је од раног детињства инспирисала својом мистичношћу. Наравно за такве песме морате имати неко посебно животно искуство, како бисте се могли уметнички изразити. Ја сам одрастао у једној воденичарској породици и сва та атмосфера и окружење ме инспирише у мом стваралаштву. Наравно ту су и мистичне приче и легенде у вези са вештицама, вилама и вампирима, као и воденицом, које сам слушао у детињству и које су оставиле јак утисак на мене, били су такође подстицај за писање песама. Наравно у уметничкој обради то се претвара у нешто друго. Тако да млин није више млин, нити воденица није та иста воденица и све добија један виши ниво симбола. То је нека релација земаљских и космичких веза, које се надограђују и надопуњују.

* ГЛAС: У редакцији сте која ради на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика. Докле се стигло са његовом израдом и када је реално очекивати да угледа свјетлост дана?

ТЕШИЋ: Већ деценијама радим на изради Речника СAНУ, прво као обрађивач речничке грађе, касније као редактор и уредник. Тренутно се ради на 19. тому Речника, који би требало да буде довршен идуће године. Стално се сусрећемо са разним потешкоћама, али увек некако испливамо из проблема са делимичним резултатима, никада потпуним. На Речнику ради прилично мало људи, али је за похвалу да смо ојачани младим снагама. Међутим, њима ће бити потребно неколико година мукотрпне обуке за потпуно самосталан речнички рад, односно за стицање уредничког звања. То не би било забрињавајуће када би се њихово обучавање изводило нормалним током, али је због осипања уредничког кадра тако нешто тешко изводљиво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.