Milosav Tešić Pjesme mistične vodenice

Poezija Branka Radičevića je čvrsto oslonjena na srpski narodni jezik i srpsko narodno pesništvo, bilo epsko ili lirsko. Branko je bio pesnik koji je imao dovoljno individualnosti da steknemo jedan opšti utisak o njegovom stvaralaštvu.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" akademik, pjesnik, esejista i lingvista Milosav Tešić, koji je besjedom o Branku Radičeviću otvorio tradicionalno "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima.

- Velika mi je čast što sam besedom o Radičeviću otvorio "Brankovo kolo", koje ove godine obeležava značajan jubilej od 40 godina. O njemu se dosta pisalo i govorilo, a reč je o jednom od naših najznačajnijih pesnika - rekao je Tešić.

* GLAS: Na jubilarnom, četrdesetom "Brankovom kolu" govorili ste besjedu o stvaralaštvu Branka Radičevića. Šta to karakteriše njegovu poeziju i koliko je bio sličan svojim savremenicima?

TEŠIĆ: Gledano na poeziju u najširem smislu, na poeziju koja je pisana pre njega, nazovimo to romantičarsko pesništvo naših pesnika klasicista, koju pojedini nazivaju objektivnom poezijom, te kada to uporedimo sa poezijom Branka Radičevića videćemo da postoji ogromna razlika. Njihovo pesništvo je za današnjeg čitaoca, ali i za mnoge ondašnje čitaoce prilično nerazumljivo i neprijemčivo za širi čitalački krug, a mogli su ga mogli pratiti samo obrazovani ljudi. Za razliku od toga, kada čitamo pesme Branka Radičevića, imamo utisak da ih je ispevao narodni pevač. Ipak, njegovu poeziju karakteriše ono lično, autorsko, a u njegovim pesmama je to i te kako primetno.

* GLAS: Nedavno je iz štampe izašla Vaša nova knjiga pjesama "Mlinsko kolo" koja čitaoca dovodi u predjele Vašeg zavičaja i djetinjstva. Šta Vas je zapravo "vodilo" u stvaranju?

TEŠIĆ: I u dosadašnjim mojim knjigama ima dosta vodeničkih motiva, vodenica me je od ranog detinjstva inspirisala svojom mističnošću. Naravno za takve pesme morate imati neko posebno životno iskustvo, kako biste se mogli umetnički izraziti. Ja sam odrastao u jednoj vodeničarskoj porodici i sva ta atmosfera i okruženje me inspiriše u mom stvaralaštvu. Naravno tu su i mistične priče i legende u vezi sa vešticama, vilama i vampirima, kao i vodenicom, koje sam slušao u detinjstvu i koje su ostavile jak utisak na mene, bili su takođe podsticaj za pisanje pesama. Naravno u umetničkoj obradi to se pretvara u nešto drugo. Tako da mlin nije više mlin, niti vodenica nije ta ista vodenica i sve dobija jedan viši nivo simbola. To je neka relacija zemaljskih i kosmičkih veza, koje se nadograđuju i nadopunjuju.

* GLAS: U redakciji ste koja radi na Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Dokle se stiglo sa njegovom izradom i kada je realno očekivati da ugleda svjetlost dana?

TEŠIĆ: Već decenijama radim na izradi Rečnika SANU, prvo kao obrađivač rečničke građe, kasnije kao redaktor i urednik. Trenutno se radi na 19. tomu Rečnika, koji bi trebalo da bude dovršen iduće godine. Stalno se susrećemo sa raznim poteškoćama, ali uvek nekako isplivamo iz problema sa delimičnim rezultatima, nikada potpunim. Na Rečniku radi prilično malo ljudi, ali je za pohvalu da smo ojačani mladim snagama. Međutim, njima će biti potrebno nekoliko godina mukotrpne obuke za potpuno samostalan rečnički rad, odnosno za sticanje uredničkog zvanja. To ne bi bilo zabrinjavajuće kada bi se njihovo obučavanje izvodilo normalnim tokom, ali je zbog osipanja uredničkog kadra tako nešto teško izvodljivo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.