Милош Пауновић: Индустрија ствара звијезде

Људи су толико савили кичму и одговара им стање какво данас влада. Они то фантастично прихватају, сузили су свој видокруг и погнуте кичме носе све те катастрофе на својим леђима и то са осмехом - рекао је за "Глас Српске" млади београдски редитељ Милош Пауновић.

Он је режирао мјузикл "Звијезда је рођена", чија је премијера вечерас у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске.  

/* ГЛAС: У комаду који сте режирали говори се о животу славних личности из различитих временских периода. Како данас настају звијезде?

ПAУНОВИЋ: Некада су звезде стварале индустрију, а данас индустрија ствара звезде. Такви људи су имали квалитете, да могу да играју, певају, глуме. Данас је апсолутно пресудна индустрија и она може од било кога да створи познату личност. Фантастичан пример за то је Мадона, за коју коментаришу да нема шарма, стаса, гласа, певачког дара, а она је богиња 20. века. Она је и нежан пример у какве парадоксе сада одлазимо. Довољно је да неко уђе у ријалити шоу "Ја имам таленат" и направи неки резултат. Таквих људи је почетком 20. века било на милионе, а да то нико није знао. Још је то и племенитија ствар од "Великог брата" или "Звезда Гранда", где имамо личности које су експеримент редитеља у односу на друштво. Aко било какву будалу узмемо и путем машинерије убацимо у медије, можемо од ње да направимо јавну личност о којој ће се говорити. Са друге стране, она нема никакав квалитет нити нешто индивидуално чиме би се истицала у друштву.

* ГЛAС: Да ли је мјузикл прави пут до позоришне публике? ПAУНОВИЋ: Имао сам потребу да се изразим онако како знам и умем, али нисам сигуран да ли је то право решење. Најлицемернија могућа изјава челника једне нације и државе је да се људима сервира оно што желе да виде. Није важно да ли је реч о врсти музике или начину облачења. Људи желе оно што им се пласира, јер немају избора. Хрлили би у позориште да им се оно намеће, а требало би да им се намеће као нешто важно и веродостојно. Aли овакве ствари попут овог мјузикла буде индивидуализам и свест осећања људскости у појединцу. Глобалистичкој струји и оном правцу у коме свет иде не одговарају индивидуална мишљења. У буржоаској револуцији су људима секли главе због тога. Зато сада размишљају: Да нам не би секли главе, окренимо правац свести ка најгорој могућој врсти примитивизма и тако ћемо моћи да манипулишемо људима како год желимо.

* ГЛAС: Дуго сте се бавили плесом, а онда сте се окренули позоришту. Да ли сте тако жељели да спојите те двије умјетности?

ПAУНОВИЋ: У плесу сам достигао неку виртуозност која је сама себи сврха и осетио да ме то више не испуњава. Полако сам почео да тражим израз у шоу плесу, па у мјузиклу, затим у позоришту, где сам радио кореографије. Посматрајући режију представе "Скакавци" Дејана Мијача и његов рад са глумцима, заувек сам се заљубио у позориште.

* ГЛAС: Мјузикл је у Aмерици цвјетао тридесетих година прошлог вијека. Да ли је стање код нас данас слично и даје ли зелено свјетло за ову врсту умјетничког израза?

ПAУНОВИЋ: Разлика је у томе шта се тада код њих представљало као забава, а шта код нас данас. "Машина" је схватила своју функцију и нема потребе да направи нека велика улагања и да се са муком долази до вештине. Њихова средства манипулације су толико банална и провидна и фасцинантна су због тога што никоме не сметају.                           

Порука публици

* ГЛAС: Којим ријечима бисте позвали публику да дође на мјузикл у Народно позориште РС? 

ПAУНОВИЋ: Уколико вам је даље остало икакве људскости и неког финог поетичног осећања живота, љубави, радости, дођите да вам потврдимо да сте у праву што се тако осећате и што имате потребу за тиме, а свет то спутава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.