Miloš Paunović: Industrija stvara zvijezde

Ljudi su toliko savili kičmu i odgovara im stanje kakvo danas vlada. Oni to fantastično prihvataju, suzili su svoj vidokrug i pognute kičme nose sve te katastrofe na svojim leđima i to sa osmehom - rekao je za "Glas Srpske" mladi beogradski reditelj Miloš Paunović.

On je režirao mjuzikl "Zvijezda je rođena", čija je premijera večeras u 20 časova u Narodnom pozorištu Republike Srpske.  

/* GLAS: U komadu koji ste režirali govori se o životu slavnih ličnosti iz različitih vremenskih perioda. Kako danas nastaju zvijezde?

PAUNOVIĆ: Nekada su zvezde stvarale industriju, a danas industrija stvara zvezde. Takvi ljudi su imali kvalitete, da mogu da igraju, pevaju, glume. Danas je apsolutno presudna industrija i ona može od bilo koga da stvori poznatu ličnost. Fantastičan primer za to je Madona, za koju komentarišu da nema šarma, stasa, glasa, pevačkog dara, a ona je boginja 20. veka. Ona je i nežan primer u kakve paradokse sada odlazimo. Dovoljno je da neko uđe u rijaliti šou "Ja imam talenat" i napravi neki rezultat. Takvih ljudi je početkom 20. veka bilo na milione, a da to niko nije znao. Još je to i plemenitija stvar od "Velikog brata" ili "Zvezda Granda", gde imamo ličnosti koje su eksperiment reditelja u odnosu na društvo. Ako bilo kakvu budalu uzmemo i putem mašinerije ubacimo u medije, možemo od nje da napravimo javnu ličnost o kojoj će se govoriti. Sa druge strane, ona nema nikakav kvalitet niti nešto individualno čime bi se isticala u društvu.

* GLAS: Da li je mjuzikl pravi put do pozorišne publike? PAUNOVIĆ: Imao sam potrebu da se izrazim onako kako znam i umem, ali nisam siguran da li je to pravo rešenje. Najlicemernija moguća izjava čelnika jedne nacije i države je da se ljudima servira ono što žele da vide. Nije važno da li je reč o vrsti muzike ili načinu oblačenja. Ljudi žele ono što im se plasira, jer nemaju izbora. Hrlili bi u pozorište da im se ono nameće, a trebalo bi da im se nameće kao nešto važno i verodostojno. Ali ovakve stvari poput ovog mjuzikla bude individualizam i svest osećanja ljudskosti u pojedincu. Globalističkoj struji i onom pravcu u kome svet ide ne odgovaraju individualna mišljenja. U buržoaskoj revoluciji su ljudima sekli glave zbog toga. Zato sada razmišljaju: Da nam ne bi sekli glave, okrenimo pravac svesti ka najgoroj mogućoj vrsti primitivizma i tako ćemo moći da manipulišemo ljudima kako god želimo.

* GLAS: Dugo ste se bavili plesom, a onda ste se okrenuli pozorištu. Da li ste tako željeli da spojite te dvije umjetnosti?

PAUNOVIĆ: U plesu sam dostigao neku virtuoznost koja je sama sebi svrha i osetio da me to više ne ispunjava. Polako sam počeo da tražim izraz u šou plesu, pa u mjuziklu, zatim u pozorištu, gde sam radio koreografije. Posmatrajući režiju predstave "Skakavci" Dejana Mijača i njegov rad sa glumcima, zauvek sam se zaljubio u pozorište.

* GLAS: Mjuzikl je u Americi cvjetao tridesetih godina prošlog vijeka. Da li je stanje kod nas danas slično i daje li zeleno svjetlo za ovu vrstu umjetničkog izraza?

PAUNOVIĆ: Razlika je u tome šta se tada kod njih predstavljalo kao zabava, a šta kod nas danas. "Mašina" je shvatila svoju funkciju i nema potrebe da napravi neka velika ulaganja i da se sa mukom dolazi do veštine. Njihova sredstva manipulacije su toliko banalna i providna i fascinantna su zbog toga što nikome ne smetaju.                           

Poruka publici

* GLAS: Kojim riječima biste pozvali publiku da dođe na mjuzikl u Narodno pozorište RS? 

PAUNOVIĆ: Ukoliko vam je dalje ostalo ikakve ljudskosti i nekog finog poetičnog osećanja života, ljubavi, radosti, dođite da vam potvrdimo da ste u pravu što se tako osećate i što imate potrebu za time, a svet to sputava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.