Милош Јевтић: Крајишници као судбина

Колекција "Одговори" има задужење да представи личности чије је дело и у наукама и у уметностима значајно, које може да буде занимљиво и за нека друга времена.

Ова едиција, у ствари, представља памћење које ће надам се користити неке будуће генерације. Пре извесног времена добио сам писмо једног студента из Пољске; писао је магистарски рад о Бранку Ћопићу и тражио је моје разговоре са Ћопићем. Професори су му рекли да ће ту наћи исто онолико колико је нашао у Бранковим књигама; наћи ће о Бранку и о Бранковим погледима на уметност, свој и живот уопште, народ, историју и традицију. Сматрао сам да би било добро да та колекција, а она је почела средином прошлога века, сачува жива, аутентична казивања тих стваралаца.

Ово је за "Глас Српске" рекао публициста Милош Јевтић, који је недавно у Бањој Луци представио књигу разговора "Живи звуци Ненада Грујичића", у издању "Београдске књиге". Јевтићу је ово 179. књига коју је објавио у едицији "Одговори", у којима се у форми разговора представљају најзначајнији српски научници и умјетници.

* ГЛAС: Како сте се одлучили да у својој колекцији "Одговори" представите пјесника Ненада Грујичића?

ЈЕВТИЋ: Природно је било када сам се упознао са књигама Ненада Грујичића, али и с његовим радом на другим пољима, рецимо "Бранковом колу", да се одлучим да ми он буде саговорник. Драго ми је било што је он и Крајишник, јер ја сам представио књигама Крајишнике Бранка Ћопића, Младена Ољачу, Здравка Мандића, Мирослава Чангаловића, Стојана Ћелића, Бошка Карановића, Душка Трифуновића, Ђоку Стојичића и још неке. Дакле, то је био аргумент да се одлучим да разговарам са Ненадом Грујичићем.

* ГЛAС: Шта Вас се највише дојмило приликом разговора са Грујичићем?

ЈЕВТИЋ: Ненад Грујичић је саговорник који уме да слуша. Ово није био обичан интервју, у смислу ја поставим питање и одем кући. Напротив, то су били прави разговори. Ми смо те разговоре, нарочито у фази припреме књиге за штампу, допуњавали; успевали смо да нађемо праве одговоре. Ненад Грујичић је личност која уме да разговара. Схватио сам да људи не умеју да разговарају. Они себе слушају, али друге не. Ненад Грујичић спада у оне који уме и друге да слуша, али и сам да говори.

* ГЛAС: Који је значај фотографија у Вашим књигама?

ЈЕВТИЋ: Кад сам студирао књижевност седамдесетих година прошлог века, дуго сам трагао за фотографијама неких писаца. Фотографије омогућавају да се реч прошири, документује, илуструје, продужи, а понекад и доврши. На Ненадовим фотографијама се налазе неки од најзначајнијих уметника које је он сретао у "Бранковом колу", а лепе су фотографије и веома значајне оне из његовог детињства, из времена школовања, гостовања у Берлину и којекуда, где се видело како он трепери пред публиком.

* ГЛAС: На који начин пишчев завичај утиче на пишчево дјело?

ЈЕВТИЋ: Нисам присталица оних књижевних историчара који мисле да живот у свему одређује литературу или сликарство. Присталица сам оне групе људи који у завичају налазе често одгонетање свега онога што је мисао аутора. Рецимо, кад човек погледа слике Стојана Ћелића, он у њима препозна једну чудесну обојеност која се налази само у његовом завичају. Када се читалац данас сусретне се Бранком Ћопићем, он не може да не схвати да је Бранков крајишки живот свим његовим годинама дао једну врсту светлог трага. Дакле, сматрам да је завичај важан, али не пресудан. Aли важан, јер како године пролазе, завичај све више долази до изражаја. То је ваљда и природни процес који је сваком човеку урођен, али је код уметника израженији и стога драгоценији.

Бранкови простори

Књига "Живи звуци Ненада Грујичића" ће целовитије указати на све звуке овог песника и активног учесника нашег културног живота, посебно у афирмацији већ знаменитог "Бранковог кола", чији су домаћини, деценијама већ сремскокарловачки и Бранкови простори - записао је Милош Јевтић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.