Miloš Jevtić: Krajišnici kao sudbina

Kolekcija "Odgovori" ima zaduženje da predstavi ličnosti čije je delo i u naukama i u umetnostima značajno, koje može da bude zanimljivo i za neka druga vremena.

Ova edicija, u stvari, predstavlja pamćenje koje će nadam se koristiti neke buduće generacije. Pre izvesnog vremena dobio sam pismo jednog studenta iz Poljske; pisao je magistarski rad o Branku Ćopiću i tražio je moje razgovore sa Ćopićem. Profesori su mu rekli da će tu naći isto onoliko koliko je našao u Brankovim knjigama; naći će o Branku i o Brankovim pogledima na umetnost, svoj i život uopšte, narod, istoriju i tradiciju. Smatrao sam da bi bilo dobro da ta kolekcija, a ona je počela sredinom prošloga veka, sačuva živa, autentična kazivanja tih stvaralaca.

Ovo je za "Glas Srpske" rekao publicista Miloš Jevtić, koji je nedavno u Banjoj Luci predstavio knjigu razgovora "Živi zvuci Nenada Grujičića", u izdanju "Beogradske knjige". Jevtiću je ovo 179. knjiga koju je objavio u ediciji "Odgovori", u kojima se u formi razgovora predstavljaju najznačajniji srpski naučnici i umjetnici.

* GLAS: Kako ste se odlučili da u svojoj kolekciji "Odgovori" predstavite pjesnika Nenada Grujičića?

JEVTIĆ: Prirodno je bilo kada sam se upoznao sa knjigama Nenada Grujičića, ali i s njegovim radom na drugim poljima, recimo "Brankovom kolu", da se odlučim da mi on bude sagovornik. Drago mi je bilo što je on i Krajišnik, jer ja sam predstavio knjigama Krajišnike Branka Ćopića, Mladena Oljaču, Zdravka Mandića, Miroslava Čangalovića, Stojana Ćelića, Boška Karanovića, Duška Trifunovića, Đoku Stojičića i još neke. Dakle, to je bio argument da se odlučim da razgovaram sa Nenadom Grujičićem.

* GLAS: Šta Vas se najviše dojmilo prilikom razgovora sa Grujičićem?

JEVTIĆ: Nenad Grujičić je sagovornik koji ume da sluša. Ovo nije bio običan intervju, u smislu ja postavim pitanje i odem kući. Naprotiv, to su bili pravi razgovori. Mi smo te razgovore, naročito u fazi pripreme knjige za štampu, dopunjavali; uspevali smo da nađemo prave odgovore. Nenad Grujičić je ličnost koja ume da razgovara. Shvatio sam da ljudi ne umeju da razgovaraju. Oni sebe slušaju, ali druge ne. Nenad Grujičić spada u one koji ume i druge da sluša, ali i sam da govori.

* GLAS: Koji je značaj fotografija u Vašim knjigama?

JEVTIĆ: Kad sam studirao književnost sedamdesetih godina prošlog veka, dugo sam tragao za fotografijama nekih pisaca. Fotografije omogućavaju da se reč proširi, dokumentuje, ilustruje, produži, a ponekad i dovrši. Na Nenadovim fotografijama se nalaze neki od najznačajnijih umetnika koje je on sretao u "Brankovom kolu", a lepe su fotografije i veoma značajne one iz njegovog detinjstva, iz vremena školovanja, gostovanja u Berlinu i kojekuda, gde se videlo kako on treperi pred publikom.

* GLAS: Na koji način piščev zavičaj utiče na piščevo djelo?

JEVTIĆ: Nisam pristalica onih književnih istoričara koji misle da život u svemu određuje literaturu ili slikarstvo. Pristalica sam one grupe ljudi koji u zavičaju nalaze često odgonetanje svega onoga što je misao autora. Recimo, kad čovek pogleda slike Stojana Ćelića, on u njima prepozna jednu čudesnu obojenost koja se nalazi samo u njegovom zavičaju. Kada se čitalac danas susretne se Brankom Ćopićem, on ne može da ne shvati da je Brankov krajiški život svim njegovim godinama dao jednu vrstu svetlog traga. Dakle, smatram da je zavičaj važan, ali ne presudan. Ali važan, jer kako godine prolaze, zavičaj sve više dolazi do izražaja. To je valjda i prirodni proces koji je svakom čoveku urođen, ali je kod umetnika izraženiji i stoga dragoceniji.

Brankovi prostori

Knjiga "Živi zvuci Nenada Grujičića" će celovitije ukazati na sve zvuke ovog pesnika i aktivnog učesnika našeg kulturnog života, posebno u afirmaciji već znamenitog "Brankovog kola", čiji su domaćini, decenijama već sremskokarlovački i Brankovi prostori - zapisao je Miloš Jevtić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.