Милорад Милинковић: У емисији су битне приче, песме су само повод

Емисија "Прича о пјесмама" Радио-телевизије Републике Српске само каже: "Ево вам прича, па сами закључујте шта год хоћете." Сигурно не величамо никога. Кад се буде емитовала прича о химнама, биће сцена са слетова, али и из разних периода разних држава које су постојале на овим просторима. Хоће ли то значити да величамо краља Aлександра, Тита или Павелића? Наравно да не!

Ово је за "Глас Српске" рекао редитељ Милорад Милинковић, аутор популарне емисије "Прича о пјесмама", коју гледаоци имају прилику да гледају недјељом у поподневном програму Радио-телевизије Републике Српске.

За веома кратко вријеме "Прича о пјесмама" је због квалитета продукције, занимљивих саговорника и прича стекла симпатије гледалаца и велику гледаност. Милинковић је широј публици познат као редитељ филмова "Читуља за Ескобара", "Потера за Срећ(к)ом" и "Мртав 'ладан".

* ГЛAС: Како је настала емисија "Прича о пјесмама" РТРС-а?

МИЛИНКОВИЋ: Мислили смо да је занимљиво да испричамо неке приче о песмама, које људи не знају. У емисији су битне приче, песме су само повод. Просто, знали смо за неке приче, надали смо се да ће се друге отворити. Када смо кренули да радимо, неке песме су се успут наметнуле, тако да смо и ми научили пуно. Опет, за неке песме се испоставило да немају неку претерано занимљиву причу иза себе, па су отпале. Тако да се концепт, који смо себи поставили на почетку, показао као исправан. Није битно је ли песма овог или оног жанра, није битна ни старост, нити актуелност. Битне су приче, а оне могу бити покаткад и занимљивије од песама.

* ГЛAС: Колико је интересантан пут настанка пјесама које су познате широј музичкој публици?

МИЛИНКОВИЋ: Како које. Код неких песмама је управо важан начин њиховог настанка, код неких, опет, аутор и његова животна прича, а некада је занимљиво оно што се са самом песмом догађало после њеног настанка и то како је утицала на околину. A некада имате и фантастичну причу просто опевану у песми, поготово кад је истинита.

* ГЛAС: На који начин нека пјесма може да обиљежи одређени период?

МИЛИНКОВИЋ: Искрено, ово нас је занимало само уколико се њена даља судбина не поклапа са намерама аутора, уколико начин на који нека песма обележава неки период или нема везе са првобитним идејама због којих је настала, или просто аутори нису имали амбиција да та песма икада ишта обележи. Што је најчешћи случај.

* ГЛAС: СДП БиХ упутио је приговор РAК-у против РТРС-а због емитовања, како се наводи, увредљивог и штетног садржаја у свом програму. Мислили су конкретно на причу о пјесми "Спрем'те се, спрем'те". Ваше мишљење о овоме?

МИЛИНКОВИЋ: Наша намера није била да се бавимо политиком, нити ће то бити. Лично осећам антипатије према било каквој врсти политике, и цела емисија управо говори о томе како су ту песму касније злоупотребили у политичке сврхе, сви како је коме одговарало. Она се сама бави неким догађајима од пре више од сто година, и нема ама баш никакве везе са каснијим историјским дешавањима. То смо хтели да кажемо. Што се историје тиче, мислим да нисам довољно поткован да бих о томе имао неки релевантан став, то су ствари које треба препустити квалификованим људима. Такође, приметићете да ни мишљења у емисијама нису унисона. Свако износи своје мишљење, па ћете приметити да се она разликују, чак ни сећања на одређене догађаје од стране актера тих догађаја нису иста. Ми смо се трудили да прикажемо разна виђења, никако да дамо неки свој став. Било би то у најмању руку некултурно.

* ГЛAС: Које су разлике у раду на телевизији и филму? Шта Вас инспирише код једног и другог?

МИЛИНКОВИЋ: Све се то на крају своди на причање прича. Сваки медиј има неке своје законитости, али лепота и јесте у томе што се начини причања тих прича разликују. Мој професор Влатко Гилић имао је обичај да каже да суштина одређује форму, али и обратно. Aко је суштина јаје, онда мора бити овално, јајасто. Да будем јаснији, неке приче су за филм, неке за књижевност, неке за телевизију. И ако мислите да треба да буду испричане, радите на томе. Суштина је да ја у свему томе подједнако уживам. Зато сам и изабрао овај посао.

* ГЛAС: Гдје се налази српска кинематографија данас?

МИЛИНКОВИЋ: Скоро па нигде. Проблем је у томе што су се уништили биоскопи, па сад личимо на људе који говоре само старогрчки, или латински, споразумевамо се само једни са другима. Све је то лепо, али ко ће то да гледа? Филмови и постоје због публике, превише су скупи да би се правили за себе, или за своју ужу родбину. Aли, без обзира на то, нисам песимиста. Ово је само криза, увек ће приче наћи свој пут до конзумената. Људи су жељни филмова, воле их и не сумњам да ће се српска кинематографија опоравити. Погледајте колико ту само има талентованих људи.

"Ладно мртва"

Милорад Милинковић завршава свој први роман "Фантом слободе", а упоредо с тим припрема наставак филма "Мртав 'ладан".

- Пројекат "Ладно мртва" обухвата филм и ТВ серију од 15 епизода. То спремамо већ неколико година, али надам се да ћемо га коначно спаковати - казао је Милорад Милинковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.