Milorad Milinković: U emisiji su bitne priče, pesme su samo povod

Emisija "Priča o pjesmama" Radio-televizije Republike Srpske samo kaže: "Evo vam priča, pa sami zaključujte šta god hoćete." Sigurno ne veličamo nikoga. Kad se bude emitovala priča o himnama, biće scena sa sletova, ali i iz raznih perioda raznih država koje su postojale na ovim prostorima. Hoće li to značiti da veličamo kralja Aleksandra, Tita ili Pavelića? Naravno da ne!

Ovo je za "Glas Srpske" rekao reditelj Milorad Milinković, autor popularne emisije "Priča o pjesmama", koju gledaoci imaju priliku da gledaju nedjeljom u popodnevnom programu Radio-televizije Republike Srpske.

Za veoma kratko vrijeme "Priča o pjesmama" je zbog kvaliteta produkcije, zanimljivih sagovornika i priča stekla simpatije gledalaca i veliku gledanost. Milinković je široj publici poznat kao reditelj filmova "Čitulja za Eskobara", "Potera za Sreć(k)om" i "Mrtav 'ladan".

* GLAS: Kako je nastala emisija "Priča o pjesmama" RTRS-a?

MILINKOVIĆ: Mislili smo da je zanimljivo da ispričamo neke priče o pesmama, koje ljudi ne znaju. U emisiji su bitne priče, pesme su samo povod. Prosto, znali smo za neke priče, nadali smo se da će se druge otvoriti. Kada smo krenuli da radimo, neke pesme su se usput nametnule, tako da smo i mi naučili puno. Opet, za neke pesme se ispostavilo da nemaju neku preterano zanimljivu priču iza sebe, pa su otpale. Tako da se koncept, koji smo sebi postavili na početku, pokazao kao ispravan. Nije bitno je li pesma ovog ili onog žanra, nije bitna ni starost, niti aktuelnost. Bitne su priče, a one mogu biti pokatkad i zanimljivije od pesama.

* GLAS: Koliko je interesantan put nastanka pjesama koje su poznate široj muzičkoj publici?

MILINKOVIĆ: Kako koje. Kod nekih pesmama je upravo važan način njihovog nastanka, kod nekih, opet, autor i njegova životna priča, a nekada je zanimljivo ono što se sa samom pesmom događalo posle njenog nastanka i to kako je uticala na okolinu. A nekada imate i fantastičnu priču prosto opevanu u pesmi, pogotovo kad je istinita.

* GLAS: Na koji način neka pjesma može da obilježi određeni period?

MILINKOVIĆ: Iskreno, ovo nas je zanimalo samo ukoliko se njena dalja sudbina ne poklapa sa namerama autora, ukoliko način na koji neka pesma obeležava neki period ili nema veze sa prvobitnim idejama zbog kojih je nastala, ili prosto autori nisu imali ambicija da ta pesma ikada išta obeleži. Što je najčešći slučaj.

* GLAS: SDP BiH uputio je prigovor RAK-u protiv RTRS-a zbog emitovanja, kako se navodi, uvredljivog i štetnog sadržaja u svom programu. Mislili su konkretno na priču o pjesmi "Sprem'te se, sprem'te". Vaše mišljenje o ovome?

MILINKOVIĆ: Naša namera nije bila da se bavimo politikom, niti će to biti. Lično osećam antipatije prema bilo kakvoj vrsti politike, i cela emisija upravo govori o tome kako su tu pesmu kasnije zloupotrebili u političke svrhe, svi kako je kome odgovaralo. Ona se sama bavi nekim događajima od pre više od sto godina, i nema ama baš nikakve veze sa kasnijim istorijskim dešavanjima. To smo hteli da kažemo. Što se istorije tiče, mislim da nisam dovoljno potkovan da bih o tome imao neki relevantan stav, to su stvari koje treba prepustiti kvalifikovanim ljudima. Takođe, primetićete da ni mišljenja u emisijama nisu unisona. Svako iznosi svoje mišljenje, pa ćete primetiti da se ona razlikuju, čak ni sećanja na određene događaje od strane aktera tih događaja nisu ista. Mi smo se trudili da prikažemo razna viđenja, nikako da damo neki svoj stav. Bilo bi to u najmanju ruku nekulturno.

* GLAS: Koje su razlike u radu na televiziji i filmu? Šta Vas inspiriše kod jednog i drugog?

MILINKOVIĆ: Sve se to na kraju svodi na pričanje priča. Svaki medij ima neke svoje zakonitosti, ali lepota i jeste u tome što se načini pričanja tih priča razlikuju. Moj profesor Vlatko Gilić imao je običaj da kaže da suština određuje formu, ali i obratno. Ako je suština jaje, onda mora biti ovalno, jajasto. Da budem jasniji, neke priče su za film, neke za književnost, neke za televiziju. I ako mislite da treba da budu ispričane, radite na tome. Suština je da ja u svemu tome podjednako uživam. Zato sam i izabrao ovaj posao.

* GLAS: Gdje se nalazi srpska kinematografija danas?

MILINKOVIĆ: Skoro pa nigde. Problem je u tome što su se uništili bioskopi, pa sad ličimo na ljude koji govore samo starogrčki, ili latinski, sporazumevamo se samo jedni sa drugima. Sve je to lepo, ali ko će to da gleda? Filmovi i postoje zbog publike, previše su skupi da bi se pravili za sebe, ili za svoju užu rodbinu. Ali, bez obzira na to, nisam pesimista. Ovo je samo kriza, uvek će priče naći svoj put do konzumenata. Ljudi su željni filmova, vole ih i ne sumnjam da će se srpska kinematografija oporaviti. Pogledajte koliko tu samo ima talentovanih ljudi.

"Ladno mrtva"

Milorad Milinković završava svoj prvi roman "Fantom slobode", a uporedo s tim priprema nastavak filma "Mrtav 'ladan".

- Projekat "Ladno mrtva" obuhvata film i TV seriju od 15 epizoda. To spremamo već nekoliko godina, ali nadam se da ćemo ga konačno spakovati - kazao je Milorad Milinković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.