Милорад Мандић Манда: Позоришта нису покер апарати

Aко све људе које називамо чуварима језика, културног блага и насљеђа склонимо са позоришне сцене, шта онда треба да остане на сцени. Да ли су то покер апарати, као у биоскопима, кладионице или можда кафићи.

Шта онда овом народу преостаје што треба да представља и културу и насљеђе. У Београду више немате два лепа и нормална биоскопа - каже у интервјуу за "Глас Српске" београдски глумац Милорад Мандић Манда.

Он истиче да и поред најбоље воље не стиже да погледа све нове представе у којима његове колеге играју, јер нема довољно слободног времена.

- Професионалне обавезе често не дозвољавају толики број слободних вечери да видим све београдске представе. Још нисам стигао да одем да видим мјузикл "Коса" у "Aтељеу 212" - рекао је Манда.

* ГЛAС: Како изгледа када глумац умјесто на сцени сједи у публици?

МAНДA: Глумци су обично претпремијерна или премијерна публика или гледамо прву репризу представе. Aли дешава се да обавезе диктирају неки други темпо и друге километраже. На своју радост запослен сам на снимању серије "Село гори, а баба се чешља" већ три и по године, тако да добар део свог времена у току године проводим на терену. Када се вратим у Београд, ако се укаже прилика, одмах трчим на представу, па чак и ако је у питању генерална проба. Волим да видим шта су моје колеге радиле. Имамо обичај да се мало испричамо после представе и да дамо сугестије. Некада нисмо ни свесни колико глумцу може да се помогне саветима.

* ГЛAС: Какво је стање на позоришној сцени у Србији?

МAНДA: Позориште је у великом проблему што се тиче Београда. Нисам најкомпетентнији да причам каква је ситуација у позоришту, иако играм у десетак представа. Реч је о представама на репертоарима Београдског драмског позоришта, Звездара театра, Позоришта "Бошко Буха". Aко је у проблему било које београдско позориште, онда у најмању руку остала позоришта у Србији ни не постоје. Сада се политиком позоришта баве људи који мисле да од њих почиње позоришни живот.

* ГЛAС: На који начин видите будућност домаћег театра?

МAНДA: Не сме се десити да све ти глумци који су прошли деценије и деценије и отварали пут нама млађим и средњим генерацијама избришемо као гумицом и да кренемо од почетка. Имамо неке редитеље који имају четири и по режије иза себе или чак једну или ниједну. Са друге стране, имамо оне који нису написали ниједну књигу, а баве се критиком. Онда можемо да се запитамо куда све то води. Aко је то будућност што се тиче позоришта и биоскопа онда радо нећу учествовати у тој игранци.

* ГЛAС: Поред успјешне каријере, имате и стабилан и сређен породични живот и четворо дјеце. Је ли тешко одржати једнак успјех на обје те стране?

МAНДA: Тешко јесте, али то је мој крст и ја га носим. Као свесно и одговорно биће и родитељ морам тиме озбиљно да се бавим. То што ми други не дају да се у довољној мери опуштам са својом породицом као што чине нормални људи у нормалним окружењима и државама морам да превазиђем. Успевам некако да се изборим са тим.

Публика

- Публика увек боље види од мене који сам на сцени и играм у представи. Битно је да је та публика добронамерно и пријатељски расположена. Када је тако, онда савети могу много да помогну целој екипи представе - каже Милорад Мандић Манда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.