Милија Вуковић: Вучја времена за културу

У нашем друштву долази до хиперпродукције, како неквалитетних пројеката, тако и драмског кадра, који "излази" из различитих школа. Поставља се питање, има ли ту квалитета и гдје запослити све те људе, ако га и има.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао глумац крушевачког Народног позоришта Милија Вуковић, који је многобројној бањалучкој публици, маестрално глумећи, дочарао лик Дунда Мароја у истоименој представи, у адаптацији и режији Кокана Младеновића.

- Данас сви млади глумци хрле у Београд, који је презасићен, уместо да им одскочна даска буде театар у неком мањем граду, где прије свега могу квалитетно да се изграђују у професионалном смислу - каже Вуковић.

* ГЛAС: На "Нушићевим данима" добили сте Награду за животно дјело. Шта Вам значи та награда?

ВУКОВИЋ: Награда ми је припала на "Нушићевим данима" за најбољег глумца међу комичарима у Србији и то ми јако ласка, јер сам на почетку каријере кренуо пре свега да се бавим драмом. Награду доживљавам као подстицај за мој следећи рад, јер сам се заиста показао као вешт у комедијама, почевши од главне улоге Дунда Мароја у истоименој ренесансној комедији, Јеротија у "Сумњивом лицу", Јеврема Прокића у "Народном посланику" и многим другим. Улога Жике ми је нарочито драга, јер играти пијаног човека на сцени, као и љубавника, а не бити пијан и заљубљен, и те како је тешко и захтевно. Та улога Жике је, мислим, била пресудна да добијем Награду за животно дело. До сада сам добио 42 награде и сваки пут награду спремим и спакујем као да не постоји, јер увек се трудим да мојим обавезама у театру одговорим на професионалан начин.

* ГЛAС: Како видите тренутак позоришне умјетности данас?

ВУКОВИЋ: Ово су вучја времена, а нарочито за културу. Позориште је срозано на ниске гране, иако имамо доста јаких и престижних фестивала, како у Србији, тако и у Републици Српској. Морам признати да је Театар фест "Петар Кочић" на завидном нивоу. Међутим, сведоци смо да је све мање новца који се улаже на културно уздизање и то је поражавајуће, јер култура, образовање и здравство треба да буду темељи развитка сваке нормалне државе. Жалосно је што то није случај код нас, јер ми смо заиста талентована нација на свим пољима уметности. Када кажемо култура у Србији, нажалост, ситуација је драматична. Aко је улазница за представу скупа, нарочито у мањим местима, публике неће бити.

* ГЛAС: Позоришни глумци често се појављују на телевизији. Да ли је то ствар самопреживљавања или ту има нешто више?

ВУКОВИЋ: Доста мање искуства имам са телевизијом него са позоришним даскама, зато што долазим из мањег града, Крушевца. За нас је Београд затворен град. Тамо владају кланови, то је круг двојке и тамо не може да се уђе без неких добрих веза. Од петнаестак телевизија које имате у Београду, ретко ћете имати прилику да видите неког глумца из мањег града да буде ангажован на било који начин. Лично сам имао срећу да ме редитељ који ме зна као доброг глумца позове да радим неке пројекте на телевизији. Такође, део сам пројекта и серије "Село гори, а баба се чешља", опет на основу личног познанства. Један професионални глумац мора да се бави и оваквим пројектима, јер је то један од начина да се преживи. Међутим, прилику да преживе добијају ретки глумци.

Дундо Мароје

* ГЛAС: Какво је било искуство играти Дунда Мароја, у режији Кокана Младеновића?

ВУКОВИЋ: Још давне 1976. године играо сам Помета у изворном делу, без прераде, и искрен да будем, коса ми се дизала на глави када год сам видео да је "Дундо Мароје" на репертоару, јер је то ужасно тешка материја. Међутим, ова Коканова адаптација је сјајна и заиста ми је било задовољство играти на тај начин ово дело. Посебно задовољство ми је то што смо ми отворили овогодишњи Театар фест. Искрено, данас оригиналан текст не би ни прошао код публике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.