Milija Vuković: Vučja vremena za kulturu

U našem društvu dolazi do hiperprodukcije, kako nekvalitetnih projekata, tako i dramskog kadra, koji "izlazi" iz različitih škola. Postavlja se pitanje, ima li tu kvaliteta i gdje zaposliti sve te ljude, ako ga i ima.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao glumac kruševačkog Narodnog pozorišta Milija Vuković, koji je mnogobrojnoj banjalučkoj publici, maestralno glumeći, dočarao lik Dunda Maroja u istoimenoj predstavi, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića.

- Danas svi mladi glumci hrle u Beograd, koji je prezasićen, umesto da im odskočna daska bude teatar u nekom manjem gradu, gde prije svega mogu kvalitetno da se izgrađuju u profesionalnom smislu - kaže Vuković.

* GLAS: Na "Nušićevim danima" dobili ste Nagradu za životno djelo. Šta Vam znači ta nagrada?

VUKOVIĆ: Nagrada mi je pripala na "Nušićevim danima" za najboljeg glumca među komičarima u Srbiji i to mi jako laska, jer sam na početku karijere krenuo pre svega da se bavim dramom. Nagradu doživljavam kao podsticaj za moj sledeći rad, jer sam se zaista pokazao kao vešt u komedijama, počevši od glavne uloge Dunda Maroja u istoimenoj renesansnoj komediji, Jerotija u "Sumnjivom licu", Jevrema Prokića u "Narodnom poslaniku" i mnogim drugim. Uloga Žike mi je naročito draga, jer igrati pijanog čoveka na sceni, kao i ljubavnika, a ne biti pijan i zaljubljen, i te kako je teško i zahtevno. Ta uloga Žike je, mislim, bila presudna da dobijem Nagradu za životno delo. Do sada sam dobio 42 nagrade i svaki put nagradu spremim i spakujem kao da ne postoji, jer uvek se trudim da mojim obavezama u teatru odgovorim na profesionalan način.

* GLAS: Kako vidite trenutak pozorišne umjetnosti danas?

VUKOVIĆ: Ovo su vučja vremena, a naročito za kulturu. Pozorište je srozano na niske grane, iako imamo dosta jakih i prestižnih festivala, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj. Moram priznati da je Teatar fest "Petar Kočić" na zavidnom nivou. Međutim, svedoci smo da je sve manje novca koji se ulaže na kulturno uzdizanje i to je poražavajuće, jer kultura, obrazovanje i zdravstvo treba da budu temelji razvitka svake normalne države. Žalosno je što to nije slučaj kod nas, jer mi smo zaista talentovana nacija na svim poljima umetnosti. Kada kažemo kultura u Srbiji, nažalost, situacija je dramatična. Ako je ulaznica za predstavu skupa, naročito u manjim mestima, publike neće biti.

* GLAS: Pozorišni glumci često se pojavljuju na televiziji. Da li je to stvar samopreživljavanja ili tu ima nešto više?

VUKOVIĆ: Dosta manje iskustva imam sa televizijom nego sa pozorišnim daskama, zato što dolazim iz manjeg grada, Kruševca. Za nas je Beograd zatvoren grad. Tamo vladaju klanovi, to je krug dvojke i tamo ne može da se uđe bez nekih dobrih veza. Od petnaestak televizija koje imate u Beogradu, retko ćete imati priliku da vidite nekog glumca iz manjeg grada da bude angažovan na bilo koji način. Lično sam imao sreću da me reditelj koji me zna kao dobrog glumca pozove da radim neke projekte na televiziji. Takođe, deo sam projekta i serije "Selo gori, a baba se češlja", opet na osnovu ličnog poznanstva. Jedan profesionalni glumac mora da se bavi i ovakvim projektima, jer je to jedan od načina da se preživi. Međutim, priliku da prežive dobijaju retki glumci.

Dundo Maroje

* GLAS: Kakvo je bilo iskustvo igrati Dunda Maroja, u režiji Kokana Mladenovića?

VUKOVIĆ: Još davne 1976. godine igrao sam Pometa u izvornom delu, bez prerade, i iskren da budem, kosa mi se dizala na glavi kada god sam video da je "Dundo Maroje" na repertoaru, jer je to užasno teška materija. Međutim, ova Kokanova adaptacija je sjajna i zaista mi je bilo zadovoljstvo igrati na taj način ovo delo. Posebno zadovoljstvo mi je to što smo mi otvorili ovogodišnji Teatar fest. Iskreno, danas originalan tekst ne bi ni prošao kod publike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.