Милица Грујичић: Бајка враћа љепоту животном ужасу

Текстове Милене Марковић волим зато што су поетични и изазов су за глумца. Милена је песник, па онда драмски писац који снагом и лепотом поезије обогаћује и своје драме, ствара сопствени језик, препознатљив и фасцинантан.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекла млада, а већ афирмисана глумица Милица Грујичић, коју је бањалучка публика имала прилику да гледа у представи "Брод за лутке", Српског народног позоришта из Новог Сада, која је проглашена за најбољу представу у цјелини на протеклом Театар фесту "Петар Кочић".

Према њеним ријечима, у представи "Брод за лутке" би их вјероватно прогутао неки мрак, да није коришћена форма бајке, која олакшава глумцима, али и гледаоцима да прођу кроз причу о једном свијету и стварности која јесте сурова и опасна, а као таква загонетна и примамљива.

* ГЛAС: Какво искуство Вам је било радити на представи "Брод за лутке"?

ГРУЈИЧИЋ: Представа ми је драга, радујем се сваком игрању, тачније, једна ми је од омиљених. Играм два лика који имају различит однос према главном лику, међутим, налазим у њима заједничке тачке које заокружују та два лика у један. Другачије су од онога што ја у стварности јесам, самим тим узбудљиво ми је да играм Велику Сестру и Марицу, тако се и сама преиспитујем, које су ми границе као жени и као уметнику. Сви глумци су све време на сцени, тако и ја, па са уживањем пратим сцене у којима се не појављујем. Једна од драгих сцена ми је она са Жапцем, јер то јесте једна од најчешћих ситуација из живота младих уметника и уметница, који очекују неку реч о свом делу, који се траже у свету уметности, међутим, наилазе на типове попут Жапца који им нуди другу, приземнију причу. Има подоста таквих типова.

* ГЛAС: Колико је текст Милене Марковић био инспиративан за Вас као глумицу?

ГРУЈИЧИЋ: Чини ми се да би било довољно изаћи и изговорити било који њен текст онако као песму, па да суштина опет избије. Милена је отворена, директна и јасна. Вероватно би нас прогутао неки мрак, да није коришћена форма бајке, која олакшава глумцима и гледаоцима да прођу кроз причу о једном свету и једној стварности која јесте сурова и опасна, а као таква загонетна и примамљива. Мада бајке заправо и јесу сурова иницијација младих у свет одраслих, са пуно препрека и непознаница на животном путу. Тако је групица наркомана и ситних трговаца ко зна чиме, приказана као групица врло примамљивих Патуљака, оцвали критичар који би радо искористио младу уметницу постаје Жабац, богаташ и бизнисмен са растуреном породицом је Ловац... Ова драма ми је отворила могућност да на живот гледам тако, да олакшам свој однос према неким појавама и људима, да оно што ми се чини важним или опасним заправо може бити комично и да је све пролазно, сем жеље да се човек опет роди, па све испочетка и без страха.

*ГЛAС: С обзиром на то да сте играли на многим сценама, како у Србији, тако и у иностранству, има ли разлике у реакцијама публике и комуникацији између глумаца и публике?

ГРУЈИЧИЋ: Aко је представа добра, публика ће тако и да реагује, ако је представа лоша, исто тако. Међутим, ако је представа одлична, онда ће стварати опречне ставове, неки ће напуштати салу, а неки ће до самога краја пажљиво пратити представу. Ја волим такве ситуације, волим да представа поставља питања, а не да даје памфлетске одговоре. Тако су обе представе, и "Брод за лутке" и "Шума блиста", поделиле публику. Ова друга интензивније. "Шума блиста" је такође Миленина драма. У питању је представа која се редовно изводила на сцени "Aтељеа 212" до једног заиста чудног тренутка када је више није било на репертоару. Позоришна публика се дословно поделила на обожаваоце и оне који оповргавају уметничку вредност те представе, коју је режирао Томи Јанезић. По мени, то је велики успех! Теме којима се бавимо ту јесу застрашујуће, на пример трговина људима, пропале судбине, крај света итд. И ту је Милена била директна, а тако и Томи, па неки нису могли да издрже, излазили су. Међутим, када смо недавно гостовали у Бечу, на једном престижном фестивалу, публика нас је поздравила овацијама и бурним аплаузима после сва три играња. Мислим да је то одагнало сваку сумњу у вредност представе "Шума блиста".

ТВ пројекти

Разговарајући са својим колегама много пута сам чула да на телевизију иду управо због новца. Имала сам само једно ТВ искуство, радила сам са Шотром серију "Грех њене мајке". Мени се јако допао сам лик који сам играла. Искуство пред камерама, као глумици ми је веома драгоцено, али и неопходно. Волела бих да ми се пружи прилика да играм и у неком филму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.