Milica Grujičić: Bajka vraća ljepotu životnom užasu

Tekstove Milene Marković volim zato što su poetični i izazov su za glumca. Milena je pesnik, pa onda dramski pisac koji snagom i lepotom poezije obogaćuje i svoje drame, stvara sopstveni jezik, prepoznatljiv i fascinantan.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekla mlada, a već afirmisana glumica Milica Grujičić, koju je banjalučka publika imala priliku da gleda u predstavi "Brod za lutke", Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koja je proglašena za najbolju predstavu u cjelini na proteklom Teatar festu "Petar Kočić".

Prema njenim riječima, u predstavi "Brod za lutke" bi ih vjerovatno progutao neki mrak, da nije korišćena forma bajke, koja olakšava glumcima, ali i gledaocima da prođu kroz priču o jednom svijetu i stvarnosti koja jeste surova i opasna, a kao takva zagonetna i primamljiva.

* GLAS: Kakvo iskustvo Vam je bilo raditi na predstavi "Brod za lutke"?

GRUJIČIĆ: Predstava mi je draga, radujem se svakom igranju, tačnije, jedna mi je od omiljenih. Igram dva lika koji imaju različit odnos prema glavnom liku, međutim, nalazim u njima zajedničke tačke koje zaokružuju ta dva lika u jedan. Drugačije su od onoga što ja u stvarnosti jesam, samim tim uzbudljivo mi je da igram Veliku Sestru i Maricu, tako se i sama preispitujem, koje su mi granice kao ženi i kao umetniku. Svi glumci su sve vreme na sceni, tako i ja, pa sa uživanjem pratim scene u kojima se ne pojavljujem. Jedna od dragih scena mi je ona sa Žapcem, jer to jeste jedna od najčešćih situacija iz života mladih umetnika i umetnica, koji očekuju neku reč o svom delu, koji se traže u svetu umetnosti, međutim, nailaze na tipove poput Žapca koji im nudi drugu, prizemniju priču. Ima podosta takvih tipova.

* GLAS: Koliko je tekst Milene Marković bio inspirativan za Vas kao glumicu?

GRUJIČIĆ: Čini mi se da bi bilo dovoljno izaći i izgovoriti bilo koji njen tekst onako kao pesmu, pa da suština opet izbije. Milena je otvorena, direktna i jasna. Verovatno bi nas progutao neki mrak, da nije korišćena forma bajke, koja olakšava glumcima i gledaocima da prođu kroz priču o jednom svetu i jednoj stvarnosti koja jeste surova i opasna, a kao takva zagonetna i primamljiva. Mada bajke zapravo i jesu surova inicijacija mladih u svet odraslih, sa puno prepreka i nepoznanica na životnom putu. Tako je grupica narkomana i sitnih trgovaca ko zna čime, prikazana kao grupica vrlo primamljivih Patuljaka, ocvali kritičar koji bi rado iskoristio mladu umetnicu postaje Žabac, bogataš i biznismen sa rasturenom porodicom je Lovac... Ova drama mi je otvorila mogućnost da na život gledam tako, da olakšam svoj odnos prema nekim pojavama i ljudima, da ono što mi se čini važnim ili opasnim zapravo može biti komično i da je sve prolazno, sem želje da se čovek opet rodi, pa sve ispočetka i bez straha.

*GLAS: S obzirom na to da ste igrali na mnogim scenama, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, ima li razlike u reakcijama publike i komunikaciji između glumaca i publike?

GRUJIČIĆ: Ako je predstava dobra, publika će tako i da reaguje, ako je predstava loša, isto tako. Međutim, ako je predstava odlična, onda će stvarati oprečne stavove, neki će napuštati salu, a neki će do samoga kraja pažljivo pratiti predstavu. Ja volim takve situacije, volim da predstava postavlja pitanja, a ne da daje pamfletske odgovore. Tako su obe predstave, i "Brod za lutke" i "Šuma blista", podelile publiku. Ova druga intenzivnije. "Šuma blista" je takođe Milenina drama. U pitanju je predstava koja se redovno izvodila na sceni "Ateljea 212" do jednog zaista čudnog trenutka kada je više nije bilo na repertoaru. Pozorišna publika se doslovno podelila na obožavaoce i one koji opovrgavaju umetničku vrednost te predstave, koju je režirao Tomi Janezić. Po meni, to je veliki uspeh! Teme kojima se bavimo tu jesu zastrašujuće, na primer trgovina ljudima, propale sudbine, kraj sveta itd. I tu je Milena bila direktna, a tako i Tomi, pa neki nisu mogli da izdrže, izlazili su. Međutim, kada smo nedavno gostovali u Beču, na jednom prestižnom festivalu, publika nas je pozdravila ovacijama i burnim aplauzima posle sva tri igranja. Mislim da je to odagnalo svaku sumnju u vrednost predstave "Šuma blista".

TV projekti

Razgovarajući sa svojim kolegama mnogo puta sam čula da na televiziju idu upravo zbog novca. Imala sam samo jedno TV iskustvo, radila sam sa Šotrom seriju "Greh njene majke". Meni se jako dopao sam lik koji sam igrala. Iskustvo pred kamerama, kao glumici mi je veoma dragoceno, ali i neophodno. Volela bih da mi se pruži prilika da igram i u nekom filmu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.