Миленко Павлов: Сатира осликава нашу свакодневицу

Сатира описује стање у Србији данас. Преко серије "Бела лађа" све је речено, Синиша Павић је то одлично написао. "Бољи живот" и "Срећни људи" су биле грађанске серије, али "Бела лађа" је велика сатира о тренутном политичком стању.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" београдски глумац Миленко Павлов, познат по комичним наступима за које је и награђен признањем "Радоје Домановић", коју додјељује задужбина која носи име овог писца и дјелује при Удружењу књижевника Србије. Он се у понедјељак увече представио бањалучкој публици монодрамом "Aх, како сам паметан".

* ГЛAС: Комедија је жанр представе у којем најчешће играте. Да ли публика најчешће долази у позориште да гледа комедије?

ПAВЛОВ: Људи су одувек волели да долазе на представе да би се смејали. Глумци сада мало ближе прилазе публици, зато што позориште у Србији има све мање публике, јер су нас бацили на тржиште. A уметност не може да се баца на тржиште. Друге државе невероватно брину о својој уметности, оперској, сценској, сликарству, књижевности, филму... Међутим, код нас то није тако. Принуђени смо да сами радимо, па постоји низ приватних трупа и позоришта. Покушавамо да вратимо публику, јер сви ти приземни програми на телевизији су порнографски садржаји који једноставно терају човека да седи сатима и гледа то. Те стране серије, са јефтином режијом и глумцима, врло мало гледам, али видим да представљају квази-љубав. Путем телевизије која је најјачи медиј, васпитана је публика, која сада долази код нас у позориште. Мало има праве позоришне публике.

* ГЛAС: У серији "Бела лађа" играте лик Пиљкића. На који начин ова серија утиче на публику?

ПAВЛОВ: Наш народ воли да гледа домаће серије. Ових дана сам пролазио кроз Хрватску и они гледају серије из Србије. "Бела лађа" је сатирична серија која директно алудира на политичаре и на стање у друштву. Надам се да ћемо од јесени наставити да снимамо нове епизоде, само да их писац напише још.

* ГЛAС: Телевизијска публика Вас је упознала преко лика Радојице Илића у серији "Срећни људи". Је ли је неминовно за сваког глумца да га, када заигра у серији, сви препознају, док годинама игра у позоришту и за њега зна мали број људи?

ПAВЛОВ: Нажалост, телевизија је таква, али и целокупно стање око нас. Стално говорим да има сјајних глумаца у Сомбору, Зрењанину, Лесковцу, а ми то не знамо. Знам да у Бањалуци има јако много младих и добрих глумаца. Кад гостују у Београду, ко погледа представу, погледа и то је то. Глумца једино може да прослави нека серија. Не драма и једно појављивање на телевизији, него учесталије "кретање" пред телевизијском публиком. Сада имамо много глумаца, отворене су и приватне академије. Српско подручје, а ту рачунам и Црну Гору, сваке године добије стотину глумаца. Међу њима се појављује изузетан квалитет и заиста има сјајних младих глумаца, али немају сви шансу да се докажу. Седим у кафићу и неко ми каже: "Ево ово ти је колегиница која је завршила неку приватну академију и ради као келнерица". A тата је дао пуно пара да она то заврши. Млади глумци праве трупе и покушавају да ураде нешто са позориштем, међутим, телевизија је ту учинила пресудну улогу. У посљедњих двадесетак година доста су ту помогли и редитељи, који су покушавали да направе тзв. редитељско позориште и да буду паметнији од писца. Најтежи књижевни облик за писање је драма, јер кроз дијалоге треба испричати цели роман. Редитељи су експериментима покушавали да надмудре писца. Позориште као институција постоји три хиљаде година, а још код Хелена су постојали позоришни фестивали са савршеном организацијом. Позоришта су и данас пуна, нпр. у Москви, али народ тамо има уметничке потребе. A ми смо као нешто у транзицији и немамо потребу за тим.

* ГЛAС: Које нове пројекте планирате за сљедећу позоришну сезону?

ПAВЛОВ: Планирам један јесењи кабаре, покушавамо да отворимо ново позориште на Славији. Трудимо се, али без рекламе нема ништа, а она много кошта. У кабареу би требало да се појави једна рок певачица.

"Aх, како сам паметан"

* ГЛAС: Шта Вас је подстакло да направите колаж представу "Aх, како сам паметан"?

ПAВЛОВ: Узео сам најзанимљивије делове, нарочито сатиричне. Одлучио сам да кренем од Тита, а касније сам се вратио комедији, али не оној вулгарној. Углавном су то исечци из разних комада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.