Милан Тасић: Хит издања кварљива роба

Књижевност која се ствара на српском језику није она која ће утицати на светске токове. Aли, имамо књижевност која и даље с времена на време уме да буде планетарна.

Милорад Павић је и даље актуелан. Његов "Хазарски речник" био је планетарни догађај; Љубомир Симовић је један од најпревођенијих светских драмских писаца. Његово "Путујуће позориште Шопаловић" изводи се тренутно у Канади, Француској, Немачкој. Извођено је у Шведској и Кореји. Јапанци припремају представу. Је ли то мало за један језик? Није. Да ли то довољно говори о квалитету књижевности која се ствара на том језику? Наравно.

Ово је за "Глас Српске" рекао директор Издавачке куће "Београдска књига" Милан Тасић. Иако релативно младо издавачко предузеће, "Београдска књига" објавила је до сада 250 књига, а за Одабрана дела Љубомира Симовића добила је на Сајму књига у Београду награду за издавачки подухват.  

* ГЛAС: Која је основна концепција "Београдске књиге"?

ТAСИЋ: Покушавамо да заузмемо оно место на културној мапи које је остало упражњено нестанком некадашњих великих издавача. Настојимо да пронађемо равнотежу између онога што је економски битно и онога што је важно за културну мапу. Свака књига коју смо објавили прошла је кроз густо уредничко сито и свакој књизи је поклоњена изузетно велика пажња. Нажалост, прилике су данас такве да је готово немогуће испратити књигу до самог краја, јер се и сувише повлађује укусу читалаца. Међутим, постоје књиге које су кварљива роба. То су хит издања. Оне трају два, три, четири месеца и онда свако интересовање за њима престаје. Ни за једну књигу коју смо за ово време објавили, а да је вредела, није престало интересовање. Свака књига има свог читаоца. Ми смо стрпљиво и пажљиво бирали свој пут. Трудимо се да објавимо оне књиге које имају трајну вредност, које читаоци неће третирати као робу, него као потребу, као књигу која ће бити саставни део њиховог живота.

* ГЛAС: Који су основни проблеми издавачке дјелатности у Србији?

ТAСИЋ: Као прво то је непостојање закона. Још није донет закон о издавачкој делатности. Ми радимо по старом закону из 1991. године. Он не нуди ништа, не штити никог и не прописује ништа: од тога како треба књига да изгледа; ко може да се бави издавачком делатношћу, ко не може; шта је књига, а шта није; шта је оно што би требало да буде опорезовано, а шта је оно што не би требало. Други озбиљан проблем са којим се сусреће цела бивша Југославија је сужен простор, то јест смањено тржиште. Оно што су некад били и те како смешни тиражи, данас су изузетно високи. Књига која се добро продаје, продаје се у хиљаду примерака годишње. Не говорим о хитовима, али ни они нису много бољи. Тамо где бисмо могли да проширимо тржиште, дакле, то је Република Српска и Црна Гора, имате многе законске препреке, тако да их можете ширити само нелегалним путем, а то нико од нас не жели. Проблем су осиромашене библиотеке, проблем је непостојање културне политике уопште. Књижарска мрежа је готово уништена, а лекторске службе ни не постоје. 

* ГЛAС: Колико је пиратерија  проблем?

ТAСИЋ: Пиратерија није озбиљан проблем. Мало смо тржиште и све се брзо прода. Не можете пиратску књигу ставити у књижару. С друге стране, то је и крупан проблем. Реч је о крађи, у првом реду интелектуалне, али и сваке друге својине. Ипак, она је можда предимензионирана, јер не уништава она књигу. Када би се књига вратила у књижаре, када би се склонила са улице, када би постојала културна политика која би указивала на праве вредности, сви други проблеми би нестали. Наравно, када би била боља куповна моћ, људи би куповали оно што желе, а не оно на шта налете.

"Пут у речи"

Успели смо да остваримо један значајан успех са едицијом "Пут у речи", која је једина специјализована лингвистичка библиотека на нашем простору. У њој је већ објављено 17 књига које су битне за језичку културу и науку о језику уопште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.