Milan Tasić: Hit izdanja kvarljiva roba

Književnost koja se stvara na srpskom jeziku nije ona koja će uticati na svetske tokove. Ali, imamo književnost koja i dalje s vremena na vreme ume da bude planetarna.

Milorad Pavić je i dalje aktuelan. Njegov "Hazarski rečnik" bio je planetarni događaj; Ljubomir Simović je jedan od najprevođenijih svetskih dramskih pisaca. Njegovo "Putujuće pozorište Šopalović" izvodi se trenutno u Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj. Izvođeno je u Švedskoj i Koreji. Japanci pripremaju predstavu. Je li to malo za jedan jezik? Nije. Da li to dovoljno govori o kvalitetu književnosti koja se stvara na tom jeziku? Naravno.

Ovo je za "Glas Srpske" rekao direktor Izdavačke kuće "Beogradska knjiga" Milan Tasić. Iako relativno mlado izdavačko preduzeće, "Beogradska knjiga" objavila je do sada 250 knjiga, a za Odabrana dela Ljubomira Simovića dobila je na Sajmu knjiga u Beogradu nagradu za izdavački poduhvat.  

* GLAS: Koja je osnovna koncepcija "Beogradske knjige"?

TASIĆ: Pokušavamo da zauzmemo ono mesto na kulturnoj mapi koje je ostalo upražnjeno nestankom nekadašnjih velikih izdavača. Nastojimo da pronađemo ravnotežu između onoga što je ekonomski bitno i onoga što je važno za kulturnu mapu. Svaka knjiga koju smo objavili prošla je kroz gusto uredničko sito i svakoj knjizi je poklonjena izuzetno velika pažnja. Nažalost, prilike su danas takve da je gotovo nemoguće ispratiti knjigu do samog kraja, jer se i suviše povlađuje ukusu čitalaca. Međutim, postoje knjige koje su kvarljiva roba. To su hit izdanja. One traju dva, tri, četiri meseca i onda svako interesovanje za njima prestaje. Ni za jednu knjigu koju smo za ovo vreme objavili, a da je vredela, nije prestalo interesovanje. Svaka knjiga ima svog čitaoca. Mi smo strpljivo i pažljivo birali svoj put. Trudimo se da objavimo one knjige koje imaju trajnu vrednost, koje čitaoci neće tretirati kao robu, nego kao potrebu, kao knjigu koja će biti sastavni deo njihovog života.

* GLAS: Koji su osnovni problemi izdavačke djelatnosti u Srbiji?

TASIĆ: Kao prvo to je nepostojanje zakona. Još nije donet zakon o izdavačkoj delatnosti. Mi radimo po starom zakonu iz 1991. godine. On ne nudi ništa, ne štiti nikog i ne propisuje ništa: od toga kako treba knjiga da izgleda; ko može da se bavi izdavačkom delatnošću, ko ne može; šta je knjiga, a šta nije; šta je ono što bi trebalo da bude oporezovano, a šta je ono što ne bi trebalo. Drugi ozbiljan problem sa kojim se susreće cela bivša Jugoslavija je sužen prostor, to jest smanjeno tržište. Ono što su nekad bili i te kako smešni tiraži, danas su izuzetno visoki. Knjiga koja se dobro prodaje, prodaje se u hiljadu primeraka godišnje. Ne govorim o hitovima, ali ni oni nisu mnogo bolji. Tamo gde bismo mogli da proširimo tržište, dakle, to je Republika Srpska i Crna Gora, imate mnoge zakonske prepreke, tako da ih možete širiti samo nelegalnim putem, a to niko od nas ne želi. Problem su osiromašene biblioteke, problem je nepostojanje kulturne politike uopšte. Knjižarska mreža je gotovo uništena, a lektorske službe ni ne postoje. 

* GLAS: Koliko je piraterija  problem?

TASIĆ: Piraterija nije ozbiljan problem. Malo smo tržište i sve se brzo proda. Ne možete piratsku knjigu staviti u knjižaru. S druge strane, to je i krupan problem. Reč je o krađi, u prvom redu intelektualne, ali i svake druge svojine. Ipak, ona je možda predimenzionirana, jer ne uništava ona knjigu. Kada bi se knjiga vratila u knjižare, kada bi se sklonila sa ulice, kada bi postojala kulturna politika koja bi ukazivala na prave vrednosti, svi drugi problemi bi nestali. Naravno, kada bi bila bolja kupovna moć, ljudi bi kupovali ono što žele, a ne ono na šta nalete.

"Put u reči"

Uspeli smo da ostvarimo jedan značajan uspeh sa edicijom "Put u reči", koja je jedina specijalizovana lingvistička biblioteka na našem prostoru. U njoj je već objavljeno 17 knjiga koje su bitne za jezičku kulturu i nauku o jeziku uopšte.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.