Милан Јовановић, цртач, илустратор и публициста: Стрип ће преживјети сва црна предвиђања

Након пар неуспелих покушаја, “Змија под ледом” је био први пројекат који је прихваћен у Француској и отворио ми је врата сада већ двадесетогодишње сарадње са тамошњим издавачима.

Рекао је ово за “Глас Српске” српски стрип аутор Милан Јовановић, којем је ових дана у издању бањалучке “Девете димензије” изашао интеграл албум стрипа “Змија под ледом”. Ово издање доноси комплетну тротомну причу, рађену за француско и европско тржиште по сценарију Франка Жируа. Један од најуспјешнијих домаћих стрип аутора направио је дефинитивни пробој на свјетску стрип сцену управо овим пројектом, рађеним од 2004. до 2006. године, али до сада није било превода на његов матерњи језик.

- Околности које су пратиле ту авантуру сам детаљно описао у поговору домаћег издања, па не бих да кварим утисак потенцијалним читаоцима, рећи ћу само да је било узбудљивих обрта успут, и узбрдица и низбрдица, али да је свакако вредело прећи тај пут - додаје Јовановић.

ГЛАС: У предговору истичете да сте током рада на овом стрипу научили како да ефикасно и једноставно водите причу, рекао бих јако драгоцјену особину у данашњем тренду штанцовања безбројних наставака успјешних стрипова.

ЈОВАНОВИЋ: Мени је то вероватно и најважнији аспект стрипа, јасно и течно вођење приче. То наоко звучи очигледно, али уколико читалац застаје збуњен, несигуран шта се догодило у кадровима или између њих, и најбоља прича почиње да штуца и заглављује се. Иза те флуидности стоји велики рад на организовању елемената тако да читалац и не примети да га је аутор провео кроз заплет без застоја, остављајући му уживање у ситуацијама и идентификацију са ликовима. Наравно, нисам тиме мислио да кажем да је то својствено само мени, исто то на свој начин раде и моје колеге и пријатељи, већ да сам тада освојио основе заната приповедања.

ГЛАС: Кад смо већ код вођења приче и цртања, гдје сте као аутор купили инспирацију и утицаје на којима сте касније градили свој ауторски рукопис?

ЈОВАНОВИЋ: Читајући, гледајући, упијајући са свих страна. Моје детињство се преклапа са златним добом стрипа у некадашњој Југославији, стрипова је било редовно на сваком киоску, свих могућих стилова и приступа, и ја сам то гутао, варио, и по неким свескама започињао неке своје “пројекте”. Онда, временом, мало-помало, то је постајало све озбиљније, па затим довело и до првих објављених радова.

ГЛАС: Шта је био преломни моменат (или више њих), који Вас је од љубитеља и конзумента стрипа одвео с друге стране посла, да пожелите да се опробате као цртач и аутор?

ЈОВАНОВИЋ: Не знам да ли је један преломни моменат запечатио мој професионални пут, пре је то била дуготрајна еволуција, корак по корак на путу који ме је довео ту где сам сада. Можда је пресудно било то што, упркос многим препрекама, распаду тадашње државе и бродолому домаћих стрип издавача, па потом и у инат многобројним одбијањима од стране иностраних уредника, нисам престао да корачам. Повремено би се нека врата отворила, и то би дало смисао процесу и вољу да се настави даље.

ГЛАС: Ове године још један Ваш култни рад, “Калокагарти”, рађен са Ђорђем Милосављевићем, дочекао је албумско издање, један пројекат врло специфичне историје, судбине и тематике. Шта можете да нам кажете о томе?

ЈОВАНОВИЋ: “Калокагарти” су мој први довршен албум, пре тога сам радио само краће ствари, и заузимају посебно и значајно место. Пар година касније сам нацртао и други део, а сада, ето, постоји и интегрално издање за које смо додали још по две стране пролога и епилога, да читаоцима заокружимо утисак и објединимо целину. Византија је, иначе, мало третирана у популарној култури уопште, не само у стрипу, и Ђорђе и ја смо поносни и задовољни што смо барем мало исправили ту неправду.

ГЛАС: Почетком миленијума почели сте и сарадњу са Дарком Мацаном на данас култном серијалу “Ла Бете Ноире”. Како је дошло до овог пројекта и како сте задовољни тим радом?

ЈОВАНОВИЋ: Као и Ђорђе, и Дарко је пријатељ из давних дана и сарадња с њим је такође веома инспиративна. С тим што је “Ла Бете Ноире” из другог регистра у односу на “Калокагарте”, у питању би била нека поетска фантастика, ако бих морао да дефинишем жанр. Заправо, тај стрип је несвакидашњи, јединствен и баш то је и утицало да буде миљеник публике, барем оног дела наклоњеног таквом приступу. Интересантно је да смо га годинама Дарко и ја нудили иностраним издавачима, али смо редовно били одбијани уз коментаре да је стрип сјајан, али тежак за представљање и категоризацију, неуклопив у постојеће колекције. Ипак, 2018. године га је објавио француски издавач “Инуксхук” и у Француској има сличну судбину као и овде - публика је невелика, али прилично фанатична.

ГЛАС: Након “Змије под ледом” стекли сте импресиван углед и репутацију стриповима “Џејсон Брајс”, “Картаго”, “Арс Магна”, “Седам живота копца”, рађених са важним сценаристичким именима. То је перспектива нас читалаца, али, с друге стране, постоји и перспектива Вас као аутора коју не познајемо?

ЈОВАНОВИЋ: “Девета димензија” је, нешто пре стрипа “Змија под ледом”, објавила и интегрално издање стрипа “Џејсон Брајс”. И не само то, него су ми пружили прилику да сам обликујем те књиге, што ми је омогућило да за сваку напишем и подужи поговор и читаоцима приуштим да завире иза кулиса. Да открију какве све околности утичу на стварање, да се пројекти некада и мењају, крате или обустављају током рада. Иза сваке приче коју прочитају у стрипу стоји још једна, о његовом стварању. Некада је директнија, некада се сасвим закомпликује, некада околности потпуно зауставе пројекат, дешавало се и то. Сваки стрип који сте прочитали је пројекат који је “преживео”.

ГЛАС: Познат сте аутор, опробали сте се и као уредник, дуго сте у “занату”, како Вам се са тих различитих позиција чини перспектива стрипа као умјетности, како код нас, тако и у свијету?

ЈОВАНОВИЋ: Тешко је рећи, период почетника у некадашњој Југославији се драстично разликује од двадесетак година рада за француско тржиште, али се и то француско тржиште много променило у међувремену. Као и све остало, и ситуација у стрипу еволуира, трпи утицаје других медија, и зависи и од економске и политичке ситуације. Већ деценијама слушам жалопојке и црна предвиђања, али стрип ипак жилаво опстаје. Надам се да ће и даље. 

ГЛАС: Опробали сте се у различитим жанровима, од историјског стрипа преко трилера до стрипова са елементима натприродног. Имате ли омиљени жанр или волите експеримент у том погледу?

ЈОВАНОВИЋ: Историјска реконструкција ми је вероватно најближа, али у свакој причи коју сам радио уживао сам на јединствен начин, свака носи своје захтеве и своју арому. Трудио сам се да осетим шта која тражи, да их не третирам исто, него да свака кроз мене ипак има свој глас. И за сваку сам се, наравно, током дугих дана проведених за цртаћим столом дубоко везао.

“Девета димензија”

ГЛАС: Са екипом из “Девете димензије” имате лијепу сарадњу која, судећи по њиховим издањима Ваших стрипова, чини се, прелази границе обичног односа издавач и аутор?

ЈОВАНОВИЋ: То је екипа посвећених ентузијаста, а број издања у њиховом каталогу, манифестације, фестивали и радионице које су до сада организовали сведоче о њиховој упорности и истрајности. Што се мене лично тиче, сарадња је била баш за пример. И не само да су одлучили да објаве два моја стрипа на српском, него су ми, као што сам рекао, дали прилику да књиге обликујем како желим, допуним их додатним материјалима и поговорима и заједно понудимо утисак какав није имала ни француска публика. Захваљујем им на томе и надам се да ће читаоци знати да цене њихов труд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.