Milan Jovanović, crtač, ilustrator i publicista: Strip će preživjeti sva crna predviđanja

Nakon par neuspelih pokušaja, “Zmija pod ledom” je bio prvi projekat koji je prihvaćen u Francuskoj i otvorio mi je vrata sada već dvadesetogodišnje saradnje sa tamošnjim izdavačima.

Rekao je ovo za “Glas Srpske” srpski strip autor Milan Jovanović, kojem je ovih dana u izdanju banjalučke “Devete dimenzije” izašao integral album stripa “Zmija pod ledom”. Ovo izdanje donosi kompletnu trotomnu priču, rađenu za francusko i evropsko tržište po scenariju Franka Žirua. Jedan od najuspješnijih domaćih strip autora napravio je definitivni proboj na svjetsku strip scenu upravo ovim projektom, rađenim od 2004. do 2006. godine, ali do sada nije bilo prevoda na njegov maternji jezik.

- Okolnosti koje su pratile tu avanturu sam detaljno opisao u pogovoru domaćeg izdanja, pa ne bih da kvarim utisak potencijalnim čitaocima, reći ću samo da je bilo uzbudljivih obrta usput, i uzbrdica i nizbrdica, ali da je svakako vredelo preći taj put - dodaje Jovanović.

GLAS: U predgovoru ističete da ste tokom rada na ovom stripu naučili kako da efikasno i jednostavno vodite priču, rekao bih jako dragocjenu osobinu u današnjem trendu štancovanja bezbrojnih nastavaka uspješnih stripova.

JOVANOVIĆ: Meni je to verovatno i najvažniji aspekt stripa, jasno i tečno vođenje priče. To naoko zvuči očigledno, ali ukoliko čitalac zastaje zbunjen, nesiguran šta se dogodilo u kadrovima ili između njih, i najbolja priča počinje da štuca i zaglavljuje se. Iza te fluidnosti stoji veliki rad na organizovanju elemenata tako da čitalac i ne primeti da ga je autor proveo kroz zaplet bez zastoja, ostavljajući mu uživanje u situacijama i identifikaciju sa likovima. Naravno, nisam time mislio da kažem da je to svojstveno samo meni, isto to na svoj način rade i moje kolege i prijatelji, već da sam tada osvojio osnove zanata pripovedanja.

GLAS: Kad smo već kod vođenja priče i crtanja, gdje ste kao autor kupili inspiraciju i uticaje na kojima ste kasnije gradili svoj autorski rukopis?

JOVANOVIĆ: Čitajući, gledajući, upijajući sa svih strana. Moje detinjstvo se preklapa sa zlatnim dobom stripa u nekadašnjoj Jugoslaviji, stripova je bilo redovno na svakom kiosku, svih mogućih stilova i pristupa, i ja sam to gutao, vario, i po nekim sveskama započinjao neke svoje “projekte”. Onda, vremenom, malo-pomalo, to je postajalo sve ozbiljnije, pa zatim dovelo i do prvih objavljenih radova.

GLAS: Šta je bio prelomni momenat (ili više njih), koji Vas je od ljubitelja i konzumenta stripa odveo s druge strane posla, da poželite da se oprobate kao crtač i autor?

JOVANOVIĆ: Ne znam da li je jedan prelomni momenat zapečatio moj profesionalni put, pre je to bila dugotrajna evolucija, korak po korak na putu koji me je doveo tu gde sam sada. Možda je presudno bilo to što, uprkos mnogim preprekama, raspadu tadašnje države i brodolomu domaćih strip izdavača, pa potom i u inat mnogobrojnim odbijanjima od strane inostranih urednika, nisam prestao da koračam. Povremeno bi se neka vrata otvorila, i to bi dalo smisao procesu i volju da se nastavi dalje.

GLAS: Ove godine još jedan Vaš kultni rad, “Kalokagarti”, rađen sa Đorđem Milosavljevićem, dočekao je albumsko izdanje, jedan projekat vrlo specifične istorije, sudbine i tematike. Šta možete da nam kažete o tome?

JOVANOVIĆ: “Kalokagarti” su moj prvi dovršen album, pre toga sam radio samo kraće stvari, i zauzimaju posebno i značajno mesto. Par godina kasnije sam nacrtao i drugi deo, a sada, eto, postoji i integralno izdanje za koje smo dodali još po dve strane prologa i epiloga, da čitaocima zaokružimo utisak i objedinimo celinu. Vizantija je, inače, malo tretirana u popularnoj kulturi uopšte, ne samo u stripu, i Đorđe i ja smo ponosni i zadovoljni što smo barem malo ispravili tu nepravdu.

GLAS: Početkom milenijuma počeli ste i saradnju sa Darkom Macanom na danas kultnom serijalu “La Bete Noire”. Kako je došlo do ovog projekta i kako ste zadovoljni tim radom?

JOVANOVIĆ: Kao i Đorđe, i Darko je prijatelj iz davnih dana i saradnja s njim je takođe veoma inspirativna. S tim što je “La Bete Noire” iz drugog registra u odnosu na “Kalokagarte”, u pitanju bi bila neka poetska fantastika, ako bih morao da definišem žanr. Zapravo, taj strip je nesvakidašnji, jedinstven i baš to je i uticalo da bude miljenik publike, barem onog dela naklonjenog takvom pristupu. Interesantno je da smo ga godinama Darko i ja nudili inostranim izdavačima, ali smo redovno bili odbijani uz komentare da je strip sjajan, ali težak za predstavljanje i kategorizaciju, neuklopiv u postojeće kolekcije. Ipak, 2018. godine ga je objavio francuski izdavač “Inukshuk” i u Francuskoj ima sličnu sudbinu kao i ovde - publika je nevelika, ali prilično fanatična.

GLAS: Nakon “Zmije pod ledom” stekli ste impresivan ugled i reputaciju stripovima “Džejson Brajs”, “Kartago”, “Ars Magna”, “Sedam života kopca”, rađenih sa važnim scenarističkim imenima. To je perspektiva nas čitalaca, ali, s druge strane, postoji i perspektiva Vas kao autora koju ne poznajemo?

JOVANOVIĆ: “Deveta dimenzija” je, nešto pre stripa “Zmija pod ledom”, objavila i integralno izdanje stripa “Džejson Brajs”. I ne samo to, nego su mi pružili priliku da sam oblikujem te knjige, što mi je omogućilo da za svaku napišem i poduži pogovor i čitaocima priuštim da zavire iza kulisa. Da otkriju kakve sve okolnosti utiču na stvaranje, da se projekti nekada i menjaju, krate ili obustavljaju tokom rada. Iza svake priče koju pročitaju u stripu stoji još jedna, o njegovom stvaranju. Nekada je direktnija, nekada se sasvim zakomplikuje, nekada okolnosti potpuno zaustave projekat, dešavalo se i to. Svaki strip koji ste pročitali je projekat koji je “preživeo”.

GLAS: Poznat ste autor, oprobali ste se i kao urednik, dugo ste u “zanatu”, kako Vam se sa tih različitih pozicija čini perspektiva stripa kao umjetnosti, kako kod nas, tako i u svijetu?

JOVANOVIĆ: Teško je reći, period početnika u nekadašnjoj Jugoslaviji se drastično razlikuje od dvadesetak godina rada za francusko tržište, ali se i to francusko tržište mnogo promenilo u međuvremenu. Kao i sve ostalo, i situacija u stripu evoluira, trpi uticaje drugih medija, i zavisi i od ekonomske i političke situacije. Već decenijama slušam žalopojke i crna predviđanja, ali strip ipak žilavo opstaje. Nadam se da će i dalje. 

GLAS: Oprobali ste se u različitim žanrovima, od istorijskog stripa preko trilera do stripova sa elementima natprirodnog. Imate li omiljeni žanr ili volite eksperiment u tom pogledu?

JOVANOVIĆ: Istorijska rekonstrukcija mi je verovatno najbliža, ali u svakoj priči koju sam radio uživao sam na jedinstven način, svaka nosi svoje zahteve i svoju aromu. Trudio sam se da osetim šta koja traži, da ih ne tretiram isto, nego da svaka kroz mene ipak ima svoj glas. I za svaku sam se, naravno, tokom dugih dana provedenih za crtaćim stolom duboko vezao.

“Deveta dimenzija”

GLAS: Sa ekipom iz “Devete dimenzije” imate lijepu saradnju koja, sudeći po njihovim izdanjima Vaših stripova, čini se, prelazi granice običnog odnosa izdavač i autor?

JOVANOVIĆ: To je ekipa posvećenih entuzijasta, a broj izdanja u njihovom katalogu, manifestacije, festivali i radionice koje su do sada organizovali svedoče o njihovoj upornosti i istrajnosti. Što se mene lično tiče, saradnja je bila baš za primer. I ne samo da su odlučili da objave dva moja stripa na srpskom, nego su mi, kao što sam rekao, dali priliku da knjige oblikujem kako želim, dopunim ih dodatnim materijalima i pogovorima i zajedno ponudimo utisak kakav nije imala ni francuska publika. Zahvaljujem im na tome i nadam se da će čitaoci znati da cene njihov trud.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.