Миладин Милошевић: Значај сарадње са Републиком Српском

Често ми постављају питање како то да данас у српској дипломатији немамо књижевника. А ја им одговарам: Да, имамо, али они су афирмисани књижевници које шаљу у дипломатију без претходног дипломатског искуства. А некада су великани наше књижевности попут Иве Андрића, Јована Дучића и Милана Ракића почињали од почетног звања у дипломатији како би стигли до највишег.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" директор Архива Југославије Миладин Милошевић, подсјећајући на важне пројекте које је ова институција урадила у протеклом периоду, али најављујући и нове.

- Архивистика не ужива баш велики углед у друштву, а ми се трудимо да је популаришемо. Многи људи не схватају значај архива, јер без тога не можемо доказати нашу прошлост и историју - каже Милошевић.

* ГЛАС: Архив Југославије и Архив Републике Српске имају сталну сарадњу. Шта све она обухвата и које заједничке пројекте ће имати као резултат?

МИЛОШЕВИЋ: Заједно са директором Архива Републике Српске Душаном Поповићем постигли смо много на пољу те сарадње. Наравно, радимо на томе да сарадња постане још значајнија. Неколико изложби Архива Републике Српске гостовало је код нас у Београду, као и неколико наших изложби у Бањалуци. Такође смо промовисали издања Архива Југославије у Бањалуци, а наше колеге из Српске су то учиниле у Београду. Сада радимо на заједничкој изложби која ће бити у мају доступна бањалучкој публици, која ће моћи да види заиста значајну поставку. Значајан допринос тој сарадњи је један зборник докумената о теми школства у Врбаској области, не бановини, јер област обухвата шири појам. На томе раде колеге из Архива Републике Српске, али и ми из Архива Југославије. Публикација би требало да угледа светло дана следеће године на задовољство шире и стручне јавности. Захваљујући њој шира јавност имаће прилику да у интерпретацији истраживача историчара дође до нових података. Наравно, публикацију ћемо прилагодити да буде читљива и разумљива широј публици.

* ГЛАС: Који пројекти су тренутно најзначајнији у Архиву Југославије?

МИЛОШЕВИЋ: Припремо изложбу о Јовану Дучићу, као дипломати, чије ће отварање бити 9. јуна, на Светски дан архива. Свима је познато да је Дучић велики српски песник, али је био и велики дипломата. Он је био први у српској историји са звањем амбасадора. Радимо на пројекту публиковања докумената о спољној политици Краљевине Југославије. У току је припрема на седмој књизи из едиције која ће имати једанаест томова. Заправо, то су извештаји Министарства иностраних послова Краљевине Југославије од 1930. до 1941. године. У оквиру сарадње коју Архив Југославије има са другим архивима истичем сарадњу са Архивом Русије, са којим радимо зборник докумената. Реч је о разговорима које је Тито водио са Стаљином, Хрушчовом и Брежњевом од 1945. до 1980. године. Тиме ће бити обухваћена историја Балкана.    

* ГЛАС: Изложба "Иво Андрић у дипломатији" изазвала је велику пажњу јавности у Србији и Српској. У чему се огледа њен највећи значај? 

МИЛОШЕВИЋ: Изложба "Иво Андрић" је наш покушај да писцу Андрићу вратимо део мање познате биографије дипломате. Андрић писац је предмет сталног интересовања шире и стручне јавности, а Андрић дипломата помало је потиснут у сенку историје. Сви знамо да је Иво Андрић велико име српске и светске књижевности. Међутим, мало мање је познато да је овај књижевник био дипломата 21 годину, од 1920. до 1941. године. Та чињеница људима је сада доступнија преко ове изложбе.

"Александар Солжењицин"

* ГЛАС: Сарађујете и са Центром "Александар Солжењицин" из Москве. Које заједничке пројекте имате?

МИЛОШЕВИЋ: Познато је да је у Краљевини Југославији било много руских емиграната, па се сада бавимо темом "Руски лекари у Краљевини Југославији". После Првог светског рата 40 хиљада руских емиграната дошло је на простор Југославије и многи су допринели различитим сферама живота и обележили су то време.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.