Miladin Milošević: Značaj saradnje sa Republikom Srpskom

Često mi postavljaju pitanje kako to da danas u srpskoj diplomatiji nemamo književnika. A ja im odgovaram: Da, imamo, ali oni su afirmisani književnici koje šalju u diplomatiju bez prethodnog diplomatskog iskustva. A nekada su velikani naše književnosti poput Ive Andrića, Jovana Dučića i Milana Rakića počinjali od početnog zvanja u diplomatiji kako bi stigli do najvišeg.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević, podsjećajući na važne projekte koje je ova institucija uradila u proteklom periodu, ali najavljujući i nove.

- Arhivistika ne uživa baš veliki ugled u društvu, a mi se trudimo da je popularišemo. Mnogi ljudi ne shvataju značaj arhiva, jer bez toga ne možemo dokazati našu prošlost i istoriju - kaže Milošević.

* GLAS: Arhiv Jugoslavije i Arhiv Republike Srpske imaju stalnu saradnju. Šta sve ona obuhvata i koje zajedničke projekte će imati kao rezultat?

MILOŠEVIĆ: Zajedno sa direktorom Arhiva Republike Srpske Dušanom Popovićem postigli smo mnogo na polju te saradnje. Naravno, radimo na tome da saradnja postane još značajnija. Nekoliko izložbi Arhiva Republike Srpske gostovalo je kod nas u Beogradu, kao i nekoliko naših izložbi u Banjaluci. Takođe smo promovisali izdanja Arhiva Jugoslavije u Banjaluci, a naše kolege iz Srpske su to učinile u Beogradu. Sada radimo na zajedničkoj izložbi koja će biti u maju dostupna banjalučkoj publici, koja će moći da vidi zaista značajnu postavku. Značajan doprinos toj saradnji je jedan zbornik dokumenata o temi školstva u Vrbaskoj oblasti, ne banovini, jer oblast obuhvata širi pojam. Na tome rade kolege iz Arhiva Republike Srpske, ali i mi iz Arhiva Jugoslavije. Publikacija bi trebalo da ugleda svetlo dana sledeće godine na zadovoljstvo šire i stručne javnosti. Zahvaljujući njoj šira javnost imaće priliku da u interpretaciji istraživača istoričara dođe do novih podataka. Naravno, publikaciju ćemo prilagoditi da bude čitljiva i razumljiva široj publici.

* GLAS: Koji projekti su trenutno najznačajniji u Arhivu Jugoslavije?

MILOŠEVIĆ: Pripremo izložbu o Jovanu Dučiću, kao diplomati, čije će otvaranje biti 9. juna, na Svetski dan arhiva. Svima je poznato da je Dučić veliki srpski pesnik, ali je bio i veliki diplomata. On je bio prvi u srpskoj istoriji sa zvanjem ambasadora. Radimo na projektu publikovanja dokumenata o spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije. U toku je priprema na sedmoj knjizi iz edicije koja će imati jedanaest tomova. Zapravo, to su izveštaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije od 1930. do 1941. godine. U okviru saradnje koju Arhiv Jugoslavije ima sa drugim arhivima ističem saradnju sa Arhivom Rusije, sa kojim radimo zbornik dokumenata. Reč je o razgovorima koje je Tito vodio sa Staljinom, Hruščovom i Brežnjevom od 1945. do 1980. godine. Time će biti obuhvaćena istorija Balkana.    

* GLAS: Izložba "Ivo Andrić u diplomatiji" izazvala je veliku pažnju javnosti u Srbiji i Srpskoj. U čemu se ogleda njen najveći značaj? 

MILOŠEVIĆ: Izložba "Ivo Andrić" je naš pokušaj da piscu Andriću vratimo deo manje poznate biografije diplomate. Andrić pisac je predmet stalnog interesovanja šire i stručne javnosti, a Andrić diplomata pomalo je potisnut u senku istorije. Svi znamo da je Ivo Andrić veliko ime srpske i svetske književnosti. Međutim, malo manje je poznato da je ovaj književnik bio diplomata 21 godinu, od 1920. do 1941. godine. Ta činjenica ljudima je sada dostupnija preko ove izložbe.

"Aleksandar Solženjicin"

* GLAS: Sarađujete i sa Centrom "Aleksandar Solženjicin" iz Moskve. Koje zajedničke projekte imate?

MILOŠEVIĆ: Poznato je da je u Kraljevini Jugoslaviji bilo mnogo ruskih emigranata, pa se sada bavimo temom "Ruski lekari u Kraljevini Jugoslaviji". Posle Prvog svetskog rata 40 hiljada ruskih emigranata došlo je na prostor Jugoslavije i mnogi su doprineli različitim sferama života i obeležili su to vreme.   

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.